Industrijska proizvodnja EU u padu – farmaceutski sektor beleži rekordan skok

Evropska unija zabeležila je drugi uzastopni pad industrijske proizvodnje u 2024. godini, navodi se u izveštaju Eurostata. Vrednost prodate industrijske proizvodnje pala je za 2,0 odsto u odnosu na prethodnu godinu, nakon što je već 2023. godine zabeležen pad od 1,4 odsto. Time je nastavljen negativan trend koji je usledio nakon oporavka iz pandemijske 2020. godine i rasta ostvarenog tokom 2021. (+8,5 odsto) i 2022. (+0,3 odsto). Ukupna prodaja industrijskih proizvoda u EU pala je sa 5.975 milijardi evra u 2023. na 5.860 milijardi u 2024, što predstavlja pad od 1,9 odsto.

Među industrijskim granama, farmaceutski sektor se istakao sa snažnim rastom: vrednost prodate proizvodnje lekova porasla je za 12,7 odsto – sa 234 milijarde evra u 2023. na 263 milijarde u 2024. Rast su zabeležili i prehrambena industrija (+1,8 odsto) i hemijska industrija (+1,5 odsto).

Pročitajte još:

• EU ulaže 2,8 milijardi evra u zelenu modernizaciju evropskog saobraćaja
• Države članice EU i dalje nisu sprovele pravila za pojednostavljeno izdavanje dozvola za OIE
• Solarna energija po prvi put najveći izvor struje u EU

S druge strane, više ključnih sektora pretrpelo je značajan pad. Proizvodnja električne opreme pala je za 8,6 odsto, proizvodnja motornih vozila i transportne opreme za 6,4 odsto, dok je proizvodnja mašina i opreme zabeležila pad od 4,7 odsto. Metaloprerađivačka industrija takođe je u padu, sa smanjenjem od 4,3 odsto.

Posmatrano iz dugoročne perspektive, industrijska proizvodnja u EU beleži prosečan godišnji rast od 0,6 odsto u periodu 2000–2024. Rast je bio izražen u prvoj deceniji 2000-ih, ali su ga značajno usporile krize 2008. i 2020. godine. Tokom finansijske krize 2007–2008. mnoge članice su beležile dvocifrene padove proizvodnje, a oporavak u narednoj deceniji bio je skromniji nego pre krize.

Od zemalja članica, najvišu prosečnu stopu rasta u proteklih 24 godine imala je Irska (5,6 odsto), dok su Poljska (4,9 odsto) i nekoliko drugih istočnoevropskih zemalja takođe beležile dinamičan razvoj. Na suprotnom kraju spektra, Italija i Portugal su zabeležile negativan prosečan rast, sa padovima od -1,1 odsto i -0,9 odsto godišnje.