Toplotni talasi doneli su Evropi rekordne temperature u junu i julu 2025. godine, koje su u pojedinim područjima dostizale preko 40 °C, stvarajući ozbiljne izazove za elektroenergetski sistem zbog naglog rasta potrošnje struje.
Najveći udeo u tom porastu imala je upotreba klima-uređaja – tokom najtoplijih dana potrošnja električne energije porasla je i do 14 odsto. Istovremeno, dolazilo je do zastoja u radu termoelektrana, što je dodatno opteretilo sistem i dovelo do značajnog rasta cena struje. U pojedinim državama cene su se čak utrostručile, prelazeći 400 evra po megavat-satu u večernjim satima, prenosi EMBER.
U poređenju sa 24. junom, prosečne dnevne cene struje tokom talasa porasle su za 15 odsto u Španiji, 106 odsto u Poljskoj, 108 odsto u Francuskoj i čak 175 odsto u Nemačkoj.
Toplotni talasi uzrokovali su i pregrevanje električnih vodova, što je u Italiji izazvalo kvarove i dodatno otežalo hlađenje termoelektrana. Zbog toga je u mnogim postrojenjima došlo do smanjenja kapaciteta, a neka su morala biti potpuno zatvorena. U Francuskoj i Švajcarskoj proizvodnja u nuklearnim elektranama takođe je bila smanjena zbog povišenih temperatura vazduha i vode, koje su otežale hlađenje reaktora. U Francuskoj je čak 17 od ukupno 18 nuklearnih postrojenja imalo određena ograničenja u radu.
Pročitajte još:
- Ekstremni hladni talas pogodio Južnu Ameriku: temperature ispod -15 °C
- 60.000 kvadrata javnih površina u Bordou biće pokriveno solarnim panelima do 2026. godine
- Naučnici upozoravaju: Svetu ostaje tri godine do probijanja klimatske granice od 1,5°C
Toplotni talasi i solarna energija
Uprkos izazovima, jun 2025. godine bio je najproduktivniji mesec u istoriji EU kada je reč o proizvodnji solarne energije – proizvedeno je čak 45 TWh, što je za 22 odsto više nego u istom mesecu prethodne godine.
U Nemačkoj je tokom vrhunca talasa solarna energija proizvodila i do 50 GW, što je činilo gotovo 40 odsto ukupne potrošnje električne energije.
Iako solarna energija tokom dana značajno doprinosi snabdevanju i ublažava pritisak na mrežu, problem nastaje u večernjim satima kada proizvodnja opada, a potrošnja ostaje visoka – što dovodi do rasta cena. Zato se kao ključno rešenje nameće razvoj baterijskog skladištenja, fleksibilnije potrošnje i dinamičkog tarifiranja, kako bi se višak energije iz sunca mogao iskoristiti i kad ono zađe.
Toplotni talasi, koji će postajati sve češći, jasno pokazuju da bez pametnog upravljanja mrežom i ulaganja u obnovljive izvore – uz mogućnost skladištenja i bolje povezivanje sistema – nema stabilnog snabdevanja ni energetske sigurnosti u uslovima klimatskih ekstrema.
Energetski portal
