Globalno zagrevanje se ubrzava do alarmantnog nivoa – čovečanstvu su ostale tek nešto više od tri godine pre nego što potroši preostali ugljenični budžet za ograničavanje porasta temperature na 1,5°C, pokazuje najnoviji izveštaj „Indikatori globalnih klimatskih promena” objavljen u prestižnom naučnom časopisu Earth System Science Data.
Prema proceni naučnika, na početku 2025. godine ostaje samo 130 milijardi tona ugljen-dioksida (CO₂) koje možemo emitovati ako želimo da zadržimo zagrevanje ispod 1,5°C u skladu sa ciljevima Pariskog sporazuma. Pri trenutnim nivoima emisija, taj budžet će biti iscrpljen za nešto više od tri godine.
„Naše treće godišnje izdanje pokazuje da su i nivoi zagrevanja i njegove stope bez presedana. Sve više ljudi dožgivljava nebezbedne nivoe klimatskih uticaja zbog kontinuirano visokih emisija gasova staklene bašte”, upozorio je prof. Pirs Forster, vodeći autor studije.
Pročitajte još:
- Studija CIRES-a: Požari zagađuju reke i do osam godina nakon izbijanja
- Promene u Jadranskom moru – žute mrlje sve češće
- Pokaži svoje pruge: Globalna inicijativa u borbi protiv klimatskih promena
Izveštaj je rezultat rada više od 60 međunarodnih naučnika, a ove godine proširen je na 10 ključnih indikatora klimatskog sistema, uključujući porast nivoa mora i globalne padavine na kopnu. Ovi podaci pružaju kreatorima politika preciznu i sveobuhvatnu sliku trenutnog stanja klime.
Iako privremeno dostizanje 1,5°C ne predstavlja zvanično prekoračenje Pariskog sporazuma — za to je potreban dugoročan prosek — trenutni trendovi pokazuju da svet brzo ide u pogrešnom smeru.
Naučnici naglašavaju da će se klimatski uticaji prestati da se pogoršavaju tek kada globalne emisije CO₂ dostignu neto nulu. Ukoliko se ništa ne promeni, budžet za zagrevanje od 1,6°C i 1,7°C biće iscrpljen u narednih devet godina, što bi imalo dalekosežne posledice po ekosisteme, zdravlje ljudi i ekonomsku stabilnost širom sveta.
Energetski portal
