Slovenija je nedavno izdala desetogodišnju obveznicu povezanu sa održivošću (SLB) na međunarodnim tržištima kapitala u iznosu od milijardu evra sa kuponom od 3,125 odsto, i dospećem 2. jula 2035. godine. Reč je o prvoj emisiji takvih obveznica u Sloveniji i u ovom delu sveta, izdatih na osnovu Okvira za izdavanje obveznica Republike Slovenije povezanih sa ostvarivanjem ciljeva održivosti (Okvir). Obveznica dakle ima kupon sa fiksnom kamatnom stopom sa mogućim mehanizmom povećanja/smanjenja konačnog kupona, u zavisnosti od ostvarivanja ciljeva navedenih u Okviru, a ključni indikator su ukupne godišnje emisije gasova staklene bašte, navodi se na sajtu Ministarstva finansije Slovenije.
Cilj održivog razvoja 1.1: smanjenje ukupnih emisija gasova staklene bašte za 35 odsto do 2030. godine u poređenju sa osnovnim nivoom iz 2005. godine.
Cilj održivog razvoja 1.2: smanjenje ukupnih emisija gasova staklene bašte za 45 odsto do 2030. godine u poređenju sa osnovnim nivoom iz 2005. godine.
Dakle, ako se cilj održivosti 1.1 ne postigne, i Slovenija ne obori ukupne godišnje emisije gasova s efektom staklene bašte za barem 35 odsto sa nivoa zabeleženog 2005. godine, kamatna stopa će se povećati za 50 baznih poena posle devet godina nakon datuma poravnanja, koji će biti 2. jul 2025. godine. Suprotno tome, ako je cilj održivosti 1.2 postignut, i kada bi emisije pale za više od 45 odsto, kamatna stopa se spušta za 50 baznih poena.
Pročitajte još:
- Rumunija: 570 miliona evra za solarnu energiju u javnim institucijama
- EPCG pustila u rad solarnu elektranu u Nikšiću
- Hrvatska pokrenula program za skladištenje energije, OIEH upozorava na ključne nedostatke
Sve u svemu, nova obveznica koristi mehanizam povećanja/smanjenja, pri čemu je njena konačna isplata kupona vezana za klimatski cilj Slovenije. Prema uslovima obveznice, kamatna stopa koja se plaća, povećava se za 50 baznih poena ako Slovenija ne postigne donju granicu smanjenja od 35 odsto, dok će se smanjiti za 50 baznih poena ako postigne gornju granicu smanjenja od 45 odsto.
Što se tiče geografske rasprostranjenosti investitora: 23 odsto kupili su investitori iz Velike Britanije i Irske, 20 odsto iz Belgije, Holandije i Luksemburga, 15 odsto iz Nemačke, Austrije i Švajcarske, potom sledi Južna Evropa 12 odsto, Slovenija 11 odsto, nordijske zemlje 9 odsto, Francuska 5 odsto, dok je 2 odsto paketa kupljeno od strane investitora Centralne i Istočne Evrope.
Iako je zabeležena nedavna slabost na tržištu SLB-a, potražnja za obveznicama je bila evidentna, a ponuda čak više od 6 puta veća od potražnje.
Energetski portal
