Ministarstvo privrede Republike Hrvatske objavilo je Program dodele državne pomoći za postrojenja za skladištenje sopstvene proizvodnje električne energije, kao deo Nacionalnog plana oporavka i otpornosti (NPOO). Program ima za cilj da podstakne razvoj baterijskih sistema za skladištenje energije, ali je naišao na kritike Udruženja Obnovljivi izvori energije Hrvatska (OIEH), koje upozorava na niz ograničenja koja bi mogla ugroziti njegovu efikasnost.
Kako se navodi u saopštenju OIEH-a, baterijski sistemi su ključni za stabilnost elektroenergetske mreže i širu integraciju obnovljivih izvora energije. Udruženje ističe da bi lokacija baterijskog sistema trebalo da bude jedan od glavnih kriterijuma za dodelu pomoći, jer upravo od nje zavisi stvarni doprinos stabilnosti i efikasnosti mreže.
Međutim, iz Programa su isključeni samostalni baterijski sistemi jer za njihovu podršku prethodno nije pribavljeno odobrenje Evropske komisije, što, prema OIEH-u, ukazuje na kašnjenje u pripremi dokumenta. Posebno zabrinjava činjenica da upravo ovakvi sistemi mogu imati ključnu ulogu u stabilizaciji mreže.
Još jedan ozbiljan nedostatak Programa je visoki minimalni prag za prijavu – čak milion evra. S obzirom na to da država pokriva najviše 30 odsto investicije, vrednost projekta mora biti najmanje tri miliona evra, što automatski isključuje domaćinstva, manja preduzeća i industrijske pogone sa sopstvenom proizvodnjom iz obnovljivih izvora.
Pročitajte još:
- Ugalj guši Balkan: BiH predvodi po emisijama SO₂
- BiH: Treba li prelazni period za CBAM produžiti do 1. januara 2027.godine?
- Severna Makedonija korak bliže jedinstvenom tržištu električne energije EU
Dodatno, OIEH upozorava na nerealno visoku procenjenu cenu baterijskih sistema u Programu. Naime, planirana pomoć od 50 miliona evra predviđena je za 60 MWh skladišnih kapaciteta, što implicira trošak od skoro 2,8 miliona evra po MWh, iako tržišna cena ne prelazi 300.000 evra po MWh.
Kako bi se program učinio dostupnijim i efikasnijim, OIEH predlaže snižavanje minimalnog praga prihvatljivosti na 100.000 evra za sisteme unutar proizvodnih postrojenja. Takođe, predlaže se proširenje programa na tri grupe korisnika:
- Domaćinstva sa solarnim elektranama, posebno ona koja ranije nisu dobila podršku;
- Komercijalne i industrijske korisnike koji žele da povećaju svoju energetsku nezavisnost;
- Velike mrežne baterijske sisteme, posebno na mestima gde je mreža opterećena, za koje OIEH u saradnji s EBRD-om već priprema studiju identifikacije zagušenih lokacija.
Udruženje zaključuje da je Program, iako dobro zamišljen, trenutno preusko postavljen i finansijski nepristupačan većem broju potencijalnih korisnika. Ako Hrvatska želi da unapredi otpornost elektroenergetskog sistema i ubrza zelenu tranziciju, neophodno je omogućiti dostupnost pomoći i manjim projektima, uz kriterijume koji odražavaju stvarne potrebe i mogućnosti svih učesnika u sistemu.
Energetski portal
