Crveni tepih, reflektori, poznata lica iz sveta šou-biznisa, sve to u glamuroznom Berverli Hilsu, a onda – na scenu izlazi leteći automobil. Ne, nije scena iz novog Marvelovog filma (iako su domaćini događaja bili Džon Travolta i Morgan Friman), već realna priča sa gala večere Living Legends of Aviation 2025, gde je predstavljen AirCar —prototip prvog letećeg automobila koji će se masovno proizvoditi.
Iza ovog čuda stoji Klein Vision, slovačka kompanija koju predvodi Stefan Klein — čovek koji ne samo da ima veliku viziju, već i ogromno strpljenje. Zamislite samo: 35 godina rada, pet generacija prototipova, i na kraju — vozilo koje se iz automobila transformiše u avion za manje od dva minuta.
Na toj večeri, Klein je dobio i Specijalno priznanje za izuzetnost u inženjeringu, a njegovu životnu priču ispričao je i kratki dokumentarac prikazan pred publikom koja je uključivala i princa Harija, legendarnog astronauta Baza Oldrina, i još mnogo zvučnih imena. Poseban trenutak bio je kada su odali počast pilotima vatrogascima za njihovu borbu sa požarima u Kaliforniji. E to je već nivo heroizma koji ne može da se meri ni krilima, ni konjskim snagama.
A kad smo već kod snage — AirCar već ima sertifikat o plovidbenosti, uspešno je obavio preko 170 sati letenja i više od 500 poletanja i sletanja, a ispod haube mu brunda motor od 280 konja. I sad vi meni recite — ko još želi da se cima po kružnim tokovima kad može da poleti iznad svega?
Tod Daglas Miler, reditelj nagrađen za dokumentarac Apollo 11, rekao je da je imao priliku da iz drugog aviona gleda AirCar u letu. Njegov komentar? „Pretvorili su snove i naučnu fantastiku u nešto zapanjujuće stvarno”.
A Džejms Mej iz Top Gear-a bio je toliko impresioniran da je ostao bez reči. A znamo koliko je to teško kad je on u pitanju!
Na kraju večeri, jedan od osnivača Klein Vision-a, Anton Zajač, izneo je prilično ozbiljne brojke: tržište lične vazdušne mobilnosti raste preko 50 odsto godišnje, a do 2034. godine očekuje se da vredi 162 milijarde dolara. A AirCar? Pa, on je već spreman da zagrabi svoj deo neba (i tržišta).
Leteći automobili, čak i kada koriste fosilna goriva, mogu doprineti održivosti ako se koriste efikasno i pametno integrišu u saobraćajni sistem. Njihova glavna prednost je kraće vreme putovanja i mogućnost izbegavanja saobraćajnih gužvi, što može smanjiti ukupnu potrošnju goriva i emisije po pređenom kilometru. Takođe, moderni leteći automobili razvijaju se s naglaskom na aerodinamičnost i lagane materijale, što povećava energetsku efikasnost.
Prema tome, dragi čitaoci, ako ste ikada sanjali da izbegnete gužvu na Gazeli ili da jednostavno preletite komšijin džip parkiran preko dve trake — znajte da svet ide ka tome. Budućnost nije više „jednog dana”. Budućnost ima krila. I zove se AirCar.
Milena Maglovski
