Od Švedske do Luksemburga: Prošlogodišnji pregled korišćenja obnovljivih izvora energije u EU

Najnoviji podaci za 2023. godinu govore više o značaju obnovljivih izvora energije. Prema nedavnim statistikama Eurostata, u 2023. godini obnovljivi izvori pokrili su 24,5 odsto bruto finalne potrošnje energije u Evropskoj uniji. U poređenju sa 2022. godinom, kada je ovaj udeo iznosio nešto manje, postignut je rast od 1,4 odsto.

Ipak, ovaj trend i dalje nije dovoljan da bi EU dostigla svoj ambiciozan cilj za 2030. godinu. Evropska unija je, naime, postavila cilj da do kraja ove decenije obnovljivi izvori čine 42,5 odsto ukupne finalne potrošnje energije. U poređenju sa trenutnih 24,5 odsto, razlika iznosi oko 18 odsto. Da bi se taj cilj ostvario, od 2024. do 2030. trebalo bi ostvarivati prosečni godišnji rast od oko 2,6  odsto.

S druge strane, pogled na pojedinačne države članice EU otkriva veliku neujednačenost u stepenu razvoja obnovljivih izvora. Predvodnik u 2023. godini je Švedska, u kojoj je čak 66,4 odsto bruto finalne potrošnje energije pokriveno obnovljivim izvorima, pre svega oslanjajući se na čvrsta biogoriva, hidroenergiju i vetar.

Pročitajte još:

Na drugom mestu se nalazi Finska sa 50,8 odsto, takođe poduprta čvrstim biogorivima, vetroelektranama i hidroelektranama, dok je trećeplasirana Danska sa 44,9 odsto. Danska se naročito ističe u iskorišćavanju energije vetra, zahvaljujući naprednim tehnologijama i visokoj stopi ulaganja u obnovljive kapacitete.

Nasuprot tome, na dnu lestvice nalaze se Luksemburg (11,6 odsto), Belgija (14,7 odsto) i Malta (15,1 odsto), potom Irska, Poljska, Slovačka, Holandija, Mađarska, države koje u ovom trenutku imaju relativno mali udeo energije iz obnovljivih izvora.

U osnovi, statistika za 2023. godinu nam pokazuje da je trend rasta obnovljivih izvora energije tu, ali i da je potrebno značajno ubrzanje kako bi Evropska unija zaista transformisala svoj energetski miks.

Energetski portal

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti