Tranzicija prema električnim vozilima jedan je od najvažnijih koraka u dekarbonizaciji i ostvarivanju globalnih klimatskih ciljeva. Međutim, kako bi se omogućio razvoj elektromobilnosti, neophodno je da se obezbede velike količine sirovina poput litijuma, nikla, kobalta i mangana. Njihova eksploatacija dovodi do značajnih ekoloških problema, ali rešenje se sve više nazire u reciklaži dotrajalih baterija i otpada iz proizvodnje gigafabrika.
Prema istraživanju organizacije Transport & Environment (T&E), reciklaža bi mogla značajno da smanji potrebu za uvozom i eksploatacijom novih sirovina. Naime, korišćenjem recikliranih materijala, Evropa bi do 2030. godine mogla da proizvede između 1,3 i 2,4 miliona električnih vozila, što predstavlja 14 do 25 odsto projektovane prodaje električnih vozila. Konkretno, reciklaža baterija mogla bi da obezbedi 14 odsto potrebnog litijuma, 16 odsto nikla, 17 odsto mangana i 25 odsto kobalta.
Iako se potencijalo rešenje nalazi u reciklaži, treba istaći da je njen trenutni kapacitet u Evropi čak deset puta manji od onog koji je potreban do 2030. godine. Pored toga, gotovo polovina planiranih projekata za reciklažne kapacitete je obustavljena ili neizvesna. Da bi se ostvario ovaj cilj, neophodno je da države kroz politike i programe daju prioritet podršci reciklažnoj industriji.
Pročitajte još:
- Zatvaranje fabrike u Briselu: Neuspeh na tržištu luksuznih električnih vozila
- Popularizacija EV – počinje proizvodnja čvrstih baterija
- U Norveškoj EV dominiraju i u prodaji polovnih automobila
Uz rast reciklažnih kapaciteta, Evropa bi do 2040. godine mogla da ukloni potrebu za otvaranjem 12 novih rudnika širom sveta, uključujući četiri za litijum, tri za nikal, četiri za kobalt i jednog za mangan. Istovremeno, reciklirani litijum bi imao 19 odsto manji ugljenični otisak u poređenju sa litijumom iz Australije koji se prerađuje u Kini. Ovo predstavlja značajan ekološku i geopolitičku korist, smanjujući zavisnost Evrope od uvoza i podržavajući lokalne ekonomije.
Reciklažni potencijal ogleda se u tome da se očekuje do 2030. godine značajni porast priliva baterija kojima se približava kraj životnog veka. Primera radi, do 2035. godine biće dostupno oko 170 GWh baterija za reciklažu, dok će ta količina porasti na čak 470 GWh do 2040. godine. Predviđa se da će ove baterije činiti 72 odsto recikliranih sirovina do 2035. godine i čak 88 odsto do 2040. godine. Pored toga, proizvodni otpad iz gigafabrika biće primarni izvor sirovina tokom ove decenije, sa više od 100 GWh otpada dostupnog za reciklažu.
Reciklažom baterija, Evropa ima priliku da smanji zavisnost od novih sirovina, ublaži ekološke posledice rudarenja i smanji ugljenični otisak. Istovremeno, reciklaža baterija pruža šansu za jačanje lokalnih ekonomija i stvaranje stabilnog lanca snabdevanja.
Energetski portal
