Međunarodni dan e-otpada, posvećen podizanju svesti o važnosti pravilnog upravljanja elektronskim i električnim otpadom, obeležava se 14. oktobra. Jedan od najbrže rastućeg tipa definiše se kao svaki odbačeni proizvod sa utikačem ili baterijom. E-otpad je prepun opasnih supstanci koje sve više opterećuju planetu Zemlju.
Prema izveštaju UN-ovog četvrtog Globalnog monitoringa e-otpada (GEM), svet se suočava sa dramatičnim porastom e-otpada, koji raste pet puta brže od stope njegovog dokumentovanog recikliranja. U okviru njega, prikazane su mnoge brojke koje potvrđuju ovu tezu.
U 2022. godini, generisano je čak 62 miliona tona e-otpada, što bi bilo dovoljno da napuni 1,55 miliona kamiona od 40 tona, stvarajući liniju koja bi mogla obuhvatiti ekvator, navodi se na sajtu UNITAR-a. Prikazan podatak ukazuje na sve veću krizu, s obzirom da je samo 22,3 odsto ove mase pravilno sakupljeno i reciklirano. To znači da je ostatak, procenjen na 62 milijarde dolara u reciklabilnim resursima, ostao neiskorišćen, povećavajući rizike od zagađenja.
Pročitajte još:
- Mesecima niko ne odvozi otpad sa pijace u niškom naselju Deveti maj
- Gde se odlaže smeće koje ne može na regionalnu deponiju Duboko
- Koji sektori imaju najveći materijalni otisak u EU
Rastući obim e-otpada, koji se godišnje povećava za 2,6 miliona tona, na putu je da dostigne 82 miliona tona do 2030. godine, što je porast od 33 odsto u odnosu na trenutne nivoe.
Brzi tehnološki napredak, povećana potrošnja, ograničene mogućnosti popravke, kraći životni ciklus proizvoda, rastuća elektrifikacija društva, nedostatak u dizajnu i neadekvatna infrastruktura za upravljanje e-otpadom, neki su od problema koji pospešuju ovakvo stanje.
Međutim, izveštaj takođe naglašava da bi povećanje stope recikliranja na 60 odsto do 2030. godine mogao doneti koristi koje premašuju 38 milijardi dolara, što nadmašuje troškove. U pogledu dostignuća u reciklaži, Evropa prednjači sa zabeleženom stopom prikupljanja i recikliranja od 42,8 odsto, dok je manje od 1 odsto e-otpada reciklirano u afričkim zemljama. Dalje, azijske zemlje, koje proizvode oko 50 odsto globalnog e-otpada, pokazuju različite stepene zakonodavne i infrastrukturne spremnosti.
Sprovođenje politike e-otpada ostaje izazov na globalnom nivou, sa samo 46 zemalja koje su postavile ciljeve za stopu prikupljanja i samo 36 koje imaju ciljeve za stopu recikliranja.
Ove brojke ilustruju ogroman rast već dugi niz godina, što je navelo Ujedinjene Nacije da ovaj fenomen nazovu „cunami e-otpada“ pre nekoliko godina kada je objavljen podatak da je od 2016. do 2018. proizvedeni e-otpad koji je obračunat skočio za blizu 6 miliona tona.
Ovog 14. oktobra, osvrnimo se na elektronske uređaje koje više ne koristimo i preduzmimo korake koji su potrebni.
Energetski portal
