Države širom sveta shvatile su ozbiljnost potrebe da se poveća kapacitet obnovljivih izvora energije (OIE). Predviđa se da će, zahvaljujući podršci politike i povoljnim ekonomskim okolnostima, globalni kapaciteti OIE do kraja ove decenije porasti do nivoa koji trenutno imaju Kina, Evropska unija, Indija i Sjedinjene Američke Države zajedno.
Novi Izveštaj o obnovljivim izvorima energije za 2024. godinu, koji je objavila Međunarodna agencija za energetiku (IEA), ukazuje na to da svet može dodati više od 5.500 gigavata novih kapaciteta do 2030. godine. Solarni sektor činiće oko 80 odsto ovog rasta, dok se procenjuje da će Kina imati otprilike 60 odsto ukupnog globalnog kapaciteta obnovljivih izvora do kraja decenije.
Međutim, na putu ka utrostručenju kapaciteta obnovljive energije suočavamo se s određenim izazovima. U mnogim zemljama u razvoju, troškovi finansiranja ostaju visoki, što smanjuje ekonomsku atraktivnost ulaganja. Osim toga, nedovoljno razvijena infrastruktura električne mreže predstavlja stalni problem. Bez adekvatnih ulaganja u ovaj segment postoji rizik od sve učestalijih prekida u isporuci energije iz obnovljivih izvora, što je već zabeleženo u zemljama poput Čilea, Irske i Ujedinjenog Kraljevstva.
Još jedan izazov predstavlja nedostatak transparentnosti u aukcijama za OIE, što dovodi do neizvesnosti među investitorima zbog nejasnih informacija. Ova situacija otežava planiranje i smanjuje interesovanje za ulaganja.
Pročitajte još:
- Sve više ljudi pronalazi posao u sektoru obnovljivih izvora energije
- EIB finansira izgradnju 17 solarnih elektrana u južnoj Evropi
- Novi uspeh energije vetra u EU – da li je dovoljno za dostizanje 425 GW do 2030.
U sektoru solarne energije, proizvođači solarnih panela suočavaju se sa prekomernom ponudom na tržištu, što uzrokuje opadanje cena. To dovodi do smanjenja profita i gubitaka za proizvođače. S druge strane, sektor vetroturbina zahteva dodatna ulaganja kako bi se izbegli problemi u snabdevanju. Potrebno je povećati kapacitet proizvodnje vetroturbina, kao i optimizovati procese transporta i isporuke delova.
Kako bi se prevazišli pomenuti izazovi, jedan od ključnih koraka jeste stvaranje stabilnih političkih okruženja koja imaju jasne i dugoročne ciljeve za razvoj OIE. Vlade bi trebalo da postave transparentne i predvidljive mehanizme aukcija, što će rezultirati većom sigurnošću i smanjenjem rizika za investitore. Mnogi projekti su spremni i čekaju da budu priključeni na mrežu, ali ostaje problem infrastrukture mreže koja mora da se razvija.
Potrebno je, takođe, da se poveća fleksibilnost energetskih sistema, što je suštinski za optimizaciju korišćenja OIE, jer su izvori poput sunca i vetra promenljivi. Uz to, treba raditi na razvoju dugoročnog skladištenja energije, koje će višak energije čuvati do trenutka kada dođe do potrebe za energijom. Tu je i razvijanje tehnologija za upravljanje potrošnjom energije, što omogućava korisnicima da optimizuju svoje korišćenje energije prema trenutnim uslovima na mreži. To znači da se pametni uređaji aktiviraju kada je energija jeftina i dostupnija, što smanjuje opterećenje mreže u trenucima velike potražnje.
Osim energije vetra i sunca, potrebno je podsticati inovacije i u tehnologijama za razvoj vodonika, e-goriva i modernih biogoriva. Važno je naglasiti da, iako će OIE igrati značajnu ulogu u sektorima industrije, transporta i zgrada, fosilna goriva i dalje će dominirati, sa udelom od 80 odsto. Stoga je ključno ukinuti subvencije za fosilna goriva i uvesti snažnije politike koje će smanjiti njihovo korišćenje.
