Zemlje Zapadnog Balkana uskoro bi mogle da se odreknu gasa i to zahvaljujući isključivo solarnim i vetroelektranama, pokazao je novi izveštaj Globalnog energetskog monitora (GEM).
Projekti solarnih i vetroelektrana koji su najavljeni ili su u fazama pre izgradnje ili izgradnje na Zapadnom Balkanu imaju ukupan kapacitet od 23 GW što je dovoljno da proizvedu četiri puta više električne energije nego elektrane na gas.
Takođe, energija sunca i vetra mogla bi da smanji emisije CO2 za 103 miliona tona tokom svog životnog veka i da uštedi preko devet milijardi evra u troškovima energije.
Prema izveštaju GEM-a, Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija zajedno poseduju potencijal za izgradnju solarnih i vetroelektrana ukupne snage 23 GW što je 70 odsto više nego godinu dana ranije i uporedivo je sa potencijalnim kapacitetima u Nemačkoj.
Iako se Srbija trenutno može pohvaliti najvećim udelom operativnih elektrana (444 MW, odnosno 29 odsto), kao i sa najvećim potencijalom solarne i vetroenergije u regionu, (10,9 GW, ili 47 odsto), naša zemlja rizikuje da zaostane za Albanijom, Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom koje su je nadmašile u dodavanju novih kapaciteta u poslednjih nekoliko godina.
Pročitajte još:
- „PEMCI 1“ U KLADOVU – PRVA TOPLANA KUPAC-PROIZVOĐAČ U SRBIJI
- PREKRETNICA U PROIZVODNJI OBNOVLJIVE ENERGIJE: EVROPSKI KAPACITETI BIOMETANA BELEŽE SKOK
- KAKO ZAŠTITI SOLARNU INDUSTRIJU OD SAJBER NAPADA
Da li će Zapadni Balkan zaista iskoristiti svoj potencijal u pogledu energije sunca i vetra u navećoj meri zavisi od vlada i zakonodavnih okvira koji treba da olakšaju planiranje izgradne i izdavanje dozvola, poručuju iz GEM-a.
Operativni kapaciteti solarnih i vetroelektrana u regionu čine samo sedam odsto regionalnog energetskog miksa (1,5 GW), dok je svega šest odsto potencijalnih kapaciteta (1,3 GW) u izgradnji i velika je verovatnoća da će postati operativni.
Prema rečima koautorke izveštaja, Žanaim Kozibai, Zapadni Balkan je u jedinstvenoj poziciji jer region nije previše vezan za gasnu infrastrukturu, pa ulaganje u obnovljive izvore energije predstavlja održiviji potez koji ima ekonomski smisao.
„Ipak, potrebno je više političke volje u zemljama regiona, kao i veća podrška EU i SAD-a koje bi trebalo da se zalažu za potencijal čiste energije u regionu, a ne da podržavaju skupi gas koji zagađuje“, ocenila je Kozibai.
Iz GEM-a navode da bi zoniranje obnovljivih izvora energije trebalo da se vrši uz rigorozne mere zaštite životne sredine, kako bi se smanjio negativan uticaj na prirodu i biodiverzitet. Dodaju i da bi lokalne zajednice trebalo da budu aktivno uključene u projekte i da imaju koristi od njih.
