EU podrška projektima zelene tranzicije u Srbiji

Evropska unija započela je Evropski zeleni dogovor, otvarajući put za sveobuhvatni pristup zelenom u svim sektorskim politikama. Zeleni dogovor je proširen na Zapadni Balkan u obliku Zelene agende, koju su usvojile sve zemlje regiona. Prioriteti su dekarbonizacija, borba protiv zagađenja, biodiverzitet, cirkularna ekonomija i sistemi ishrane.

EU pruža podršku u različitim oblicima − tehničku pomoć ministarstvima prilikom izrade zakona i politika, kao i ulaganjima, a posebno u postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i centre za otpad, tu su i tokom dijaloga o politici, uključujući privlačenje pažnje građana kroz različite javne događaje i medije. Projekat Zelena agenda za Srbiju donosi uspešnu podršku pilot projektima zelenih inovacija.

Sa Antoanom Avinjonom, menadžerom programa za životnu sredinu i klimatske promene u Delegaciji EU u Republici Srbiji, razgovarali smo o načinu na koji podržavaju tokove zelene tranzicije, da li dovoljno radimo na mehanizmima za smanjenje emisija štetnih gasova, kakav je pravni okvir za usvajanje Nacionalnog energetskog klimatskog plana u Srbiji (NECP), ali i kako podstaći edukaciju i razvoj svesti o zaštiti životne sredine.

U FOKUSU:

• RAZVOJ ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
• UNAPREĐENJE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U SRBIJI
• PRIRODNO REŠENJE ZA SPORIJE TRULJENJE VOĆA I POVRĆA

Na koje još načine Delegacija EU pruža podršku u realizaciji zelene tranzicije u Srbiji?

– Sam proces evropskih integracija je proces kroz koji Srbija postaje zelena. Da bi pomogla Srbiji da postane zelena, Evropska unija je do sada uložila 582 miliona evra u zaštitu životne sredine. Zahvaljujući našim projektima oko gasovoda biće manje negativnih emisija i manje zagađenog vazduha. EU podržava Srbiju da postigne sopstvene ciljeve u vezi sa zaštitom životne sredine i klimatskim delovanjem da ih postepeno podigne na standarde na nivou EU, uz unapređenje svesti građana, privatnog sektora i medija. Najvažniji rezultati podrške Srbiji su izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Subotici, Šapcu, Leskovcu, Kuli, Vrbasu, Raškoj, Nišu, Kraljevu, Brusu i Blacu. Podrška uključuje i obnovu vodovoda u Požarevcu, Inđiji i Petrovcu na Mlavi, a u Velikom Gradištu je iz temelja izgrađen vodovod. EU je finansirala sistem za odlaganje pepela i instalacije sistema za filtriranje u TE Nikola Tesla. Takođe u TENT-u A i B i TE Kolubari postavljena je oprema za praćenje emisije štetnih materija. Regionalne deponije izgrađene su u Pirotu, Užicu, Sremskoj Mitrovici, Šapcu i Subotici. Razvijen je i sistem upravljanja medicinskim otpadom. Prva regionalna sanitarna deponija u Dubokom otvorena je zahvaljujući pomoći EU i sada opslužuje devet opština zapadne Srbije i prima 80.000 tona otpada godišnje. EU je sa 10 miliona evra finansirala i sistem odbrane od poplava u Šapcu. U Subotici je sa 20, 3 miliona evra finansirala izgradnju modernog Regionalnog centra za upravljanje otpadom.

Da li se dovoljno radi na uvođenju mehanizama za smanjenje štetnih gasova u Srbiji? Kako napredujemo u dostizanju cilja da emisije štetnih gasova za 50 odsto budu smanjene do 2030. godine?

– Podaci o emisiji štetnih gasova pokazuju da su najveći izvori sumpornih i azotnih oksida i suspendovanih čestica, procesi od sagorevanja goriva za proizvodnju električne i toplotne energije, dok drumski saobraćaj u manjoj meri doprinosi emisiji. EU je takođe finansirala 28 mernih stanica i mernih instrumenata za automatsko praćenje kvaliteta vazduha. U februaru 2020. godine, kada je zagađenje vazduha u Srbiji danima bilo iznad dozvoljenih granica, EU je podržala Srbiju da preduzme akciju i da se pozabavi ovim pitanjem u nastojanju da dokaže kako proces evropskih integracija može biti od pomoći nudeći ekspertizu, primere dobre prakse i ulaganja. Emisija čestica u vazduh iznad Obrenovca i okoline smanjena je čak šest puta.

Usvojen je Pravilnik o bližem sadržaju i smernicama za određivanje nacionalnih ciljeva integrisanog Nacionalnog energetskog i klimatskog  plana (NECP). Da li postoji dobar pravni okvir i zakonodavni sistem za usvajanje NECP?

– Zakon o energetici postavlja dobru osnovu za izradu i usvajanje NECP. Pružili smo tehničku pomoć u toku četiri godine za pripremu i izradu prvog NECP-a do 2030. godine. To je izuzetno zahtevan i izazovan proces za zemlje koje se oslanjaju na fosilna goriva i tradicionalno neefikasno korišćenje energije. Srbiji su na raspolaganju i brojne druge mogućnosti, tehnologije i politike koje bi mogle da diverzifikuju izvore energije, donesu dodatnu obnovljivu energiju i smanje potrošnju. Važno je istaći da su niže ambicije srpskog NECP-a u postizanju klimatske neutralnosti do 2050. pa čak i do 2030. godine u pogledu obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti. Pratimo ovaj proces. Pomoći ćemo Srbiji da poveća ciljeve tokom implementacije i izveštavanja o NECP-u u narednim godinama. Srbija bi u narednoj godini trebalo da finalizira i usvoji NECP, u skladu sa energetskim i klimatskim ciljevima Energetske zajednice do 2030. godine, uzimajući u obzir preporuke Sekretarijata Energetske zajednice i energetskog sektora.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski