Rešavanje problema u vezi sa životnom sredinom i njenom zaštitom, ostaje jedan do prioritetnih izazova kako za građane Republike Srbije, tako i za državne institucije. Ministarstvo zaštite životne sredine tokom prethodne godine je, zajedno sa jedinicama lokalnih samouprava i partnerima, radilo na rešavanju problema, prvenstveno onih koji se odnose na poboljšanje kvaliteta vazduha, upravljanja otpadom i zaštitu prirodnih staništa.
Programom zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2023. godine postavljeni su ukupni investicioni troškovi za sprovođenje programa u iznosu od približno 2,6 milijardi evra. Ovaj program je usvojen u decembru 2022. godine, zajedno sa Akcionim planom za period od 2022. do 2026. godine, a za njegovo sprovođenje potrebno je izdvojiti oko 2,1 milijardu evra.
Ministarstvo je već u februaru 2023. godine raspisalo konkurs za zamenu kotlova i individualnih ložišta, dok u septembru raspisuje još jedan Javni poziv za zamenu kotlova u toplanama i javnim ustanovama, čime su opredeljena dodatna finansijska sredstva.
Prema rečima Irene Vujović, ministarke zaštite životne sredine, kroz prvi konkurs obezbeđena je podrška za 27 gradova i opština, dok su po drugom sredstva dodeljena za projekte u 12 jedinica lokalnih samouprava.
– Realizacijom projekata po drugom javnom konkursu kotlovi na ugalj i mazut biće zamenjeni kotlovima na ekološki prihvatljivije energente u 14 osnovnih škola, dve predškolske ustanove, dve zgrade opštinske uprave, tri doma zdravlja i jednoj ustanovi doma kulture – precizirala je ministarka.
U FOKUSU:
- PRIRODNO REŠENJE ZA SPORIJE TRULJENJE VOĆA I POVRĆA
- INOVATIVNA TEHNOLOGIJA KLJUČNA U STVARANJU ODRŽIVE BUDUĆNOSTI
- PRECIZNE STRATEGIJE I PLANOVI ZA UBLAŽAVANJE POSLEDICA KLIMATSKIH PROMENA
U cilju unapređenja kvaliteta vazduha i borbe protiv klimatskih promena, Vlada je 1. juna usvojila Strategiju niskougljeničnog razvoja Republike Srbije za period od 2023. do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine. Usvajanje Strategije predstavlja obavezu prema Zakonu o klimatskim promenama, a takođe sa ciljem da se utvrde strateški pravci delovanja i javne politike smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte na nivou cele privrede. Krajem godine, Vlada je usvojila i Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. godine, kojim se proces prilagođavanja na ovakve uslove sprovodi sistemski i na naučno zasnovanim rezultatima o klimatskim promenama u Srbiji, a sadrži i analizu osmotrenih promena klime i scenarija budućih klimatskih promena. Kao sastavni deo Programa, usvojen je i Akcioni plan za njegovo sprovođenje za period od 2024. godine do 2026. godine, koji sadrži 25 mera, kao i finansijski, institucionalni i vremenski okvir za njihovo sprovođenje i praćenje.
Kao još jednu od mera poboljšanja kvaliteta vazduha, Vlada je donela u martu Uredbu o subvencionisanoj kupovini vozila na električni i hibridni pogon, a Ministarstvo je vršilo dodelu subvencija.
Unapređenje upravljanja otpadom za kvalitetniji vazduh i čistiju životnu sredinu
Divlje deponije izazov su i problem sa kojim građani širom Srbije žive svakodnevno. U cilju rešavanja ovog problema, sufinansirano je 30 lokalnih samouprava koje su predložile projekte prevencije nelegalnog odlaganja otpada i sprečavanja nelegalnog deponovanja otpada u 2023. godini. Akcija je trajala do 15. septembra, a kroz nju je sprovedeno čišćenje za više od 170 ovakvih lokacija.
Takođe, tokom 2023. godine sprovodili su se radovi na zatvaranju i saniranju nesanitarnih deponija u Rumi, Požegi i Zrenjaninu.
U julu je potpisan i ugovor za izgradnju najsavremenijeg regionalnog centra za upravljanje otpadom Eko Tamnava u selu Kalenić u opštini Ub, a u oktobru su započeti radovi. Nakon kompletne realizacije projekta, sistemski će biti rešen problem upravljanja otpadom u 15 lokalnih samouprava. U sklopu kompletnog projekta gradiće se i transfer stanice, reciklažni centri, postrojenje za biološki tretman otpada i ostala prateća infrastruktura.
Značajan planski dokument koji je prošle godine prvi put usvojen u Srbiji jeste Program upravljanja muljem u RS za period od 2023. do 2032. godine. On je usvojen sa ciljem uspostavljanja bezbednog, održivog i isplativog sistema upravljanja muljem iz postrojenja za prečišćavanja komunalnih otpadnih voda.
Kada je reč o izgradnji nedostajuće kanalizacione mreže, tokom prošle godine radovi su se izvodili u Nišu, Pećincima, Gornjem Milanovcu, Boljevcu i Raškoj. Završetak radova na izgradnji oko 140 kilometara nedostajuće kanalizacione mreže očekuje se do kraja 2024. i 2025. godine, u zavisnosti od lokacije.
Priredila: Katarina Vuinac
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OČUVANJE PRIRODE.
