Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) i Međunarodna inicijativa za koralni greben (ICRI) saopštile su da se svet suočava sa četvrtim globalnim izbeljivanjem korala – drugim u poslednjih 10 godina.
Izbeljivanje korala zabeleženo je u preko 53 zemlje od početka 2023. godine, a da bi preraslo u globalni događaj, izbeljivanje mora biti potvrđeno u svakom okeanskom basenu.
Do ovog fenomena dolazi usled stresa koji stvara promena životnih uslova. Najčešće je u pitanju prekomrno zagrevanje vode izazvano klimatskim promenama i atmosferskim fenomenom El Ninjo, mada korali gube boju i zbog zagađenja, promene saliniteta ili pH vrednosti vode.
Stres utiče na to da korali izbace simbiotske alge koje žive u njihovim tkivima. Ove alge su odgovorne za boju korala i pružaju im hranljive materije putem fotosinteze, a kada se alge izbace, korali postaju beli.
Ako stresni uslovi potraju, izbeljeni korali mogu umreti. Budući da korali predstavljaju dom mnogim morskim vrstama, njihovo odumiranje kao posledicu ima narušavanje morskog ekosistema.
Gubitak korala ima dalekosežne ekonomske posledice jer utiče na turizam i ribarstvo, a može dovesti i do degradacije grebenskih struktura i povećati rizik od erozije.
„Kako svetski okeani nastavljaju da se zagrevaju, izbeljivanje korala postaje sve češće i ozbiljnije. Ako ovi događaji potraju, oni mogu izazvati smrtnost korala, što negativno utiče na dobra i usluge koje koralni grebeni pružaju ljudima”, rekao je dr Derek Manzelo, koordinator NOAA.
Pročitajte još:
- SVETSKI DAN ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
- OPET SMO U EKOLOŠKOM DUGU – NEDOZVOLJENI MINUS NAM JE OVE GODINE RANIJE ZABELEŽEN
- NASA LANSIRALA SATELIT ZA PRAĆENJE KLIME NA POLOVIMA
Dobra vest je što izbeljivanje korala ne dovodi uvek do smrti – ako uslovi životne sredine ponovo postanu optimalni, korali se mogu oporaviti.
Iz ICRI ističu da globalno izbeljivanje korala zahteva globalnu akciju, pa su u toku brojne mere za obnovu koralnih grebena. Kao odgovor na tri prethodna globalna događaja izbeljivanja, ICRI i njegovi članovi su unapredili intervencije i restauraciju korala koje uključuju pasivne i aktivne strategije obnove.
Među pasivne spada zaštita morskih područja koja omogućava prirodni oporavak korala, dok aktivna restauracija podrazumeva direktne intervencije poput presađivanja korala koji su otporniji na promene životnih uslova.
