Više električne energije u Crnoj Gori iz obnovljivih izvora energije

Foto: EPCG

Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) ušla je u snažan investicioni ciklus u oblasti obnovljivih izvora energije i ulaganja u brojne nove projekte zelene energije. Jedan od takvih je i projekat Solari, kojim je započeta proizvodnja solarne energije realizacijom Solari 3000+ i Solari 500 +, a završene su i prijave za novi projekat Solari 5000+. Pozitivni efekti projekta su višestruki i već vidljivi i sa finansijskog aspekta za domaćinstva, privredu, fizička lica i EPCG, i sa aspekta očekivanja međunarodne zajednice u cilju smanjenja emisije štetnih gasova i povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije. 

O prednostima ulaganja u solarnu energiju, unapređenju infrastrukture, izgradnji vetroporakova, kao i o poslovanju TE Pljevlja razgovarali smo sa Nikolom Rovčaninom, izvršnim direktorom EPCG. 

Koji je cilj projekta Solari, a koje koristi za krajnjeg kupca?

– Korisniku projekta Solari se pruža mogućnost da instalira odgovarajući fotonaponski sistem, otplaćujući ga u jednakim mesečnim iznosima u visini svog prosečnog mesečnog računa za električnu energiju. Maksimalni period otplate investicije je 10 godina. Korisnici koji poseduju obračunsko brojilo sa merenjem snage (tzv. maksigraf) i žele instalaciju fotonaponskog sistema, pored mesečnog iznosa za otplatu fotonaponskog sistema, zadržavaju obavezu mesečnog izmirivanja stavke „Angažovanje mrežnog kapaciteta“, što će u konačnom mesečnom iznosu biti u ravni prosečnog mesečnog računa za električnu energiju. Instaliranjem fotonaponskog sistema, krajnji korisnik postaje tzv. kupac-proizvođač, koji svoje potrebe za energijom podmiruje iz sopstvenog izvora, a eventualni višak/manjak električne energije u određenom momentu predaje/preuzima kroz distributivnu mrežu, što se finansijski saldira na nivou godine. Korisnici otplaćuju sistem u jednakim mesečnim ratama kroz kreditni aranžman koji obezbeđuje EPCG. Na ovaj način korisnik u projektu postaje vlasnik male solarne elektrane, koja je kapacitetom predviđena da približno (ili u potpunosti) zadovoljava njegove potrebe za električnom energijom. Kompanija EPCG Solar gradnja obučila je timove koji su na usluzi potrošačima da efikasno dođu do faze da sami proizvode električnu energiju i postanu prozjumeri. 

U FOKUSU:

Koliko se koristi sunčeva energija i kakva je motivacija? 

Foto: EPCG

– Poseban izazov predstavlja i mogućnost kadrovskog odgovora tržišta na brzu energetsku tranziciju. EPCG je problem nedostatka radne snage prepoznala, a potom i osetila na svojoj koži. Pokretanje projekta Solari 3000+ i Solari 500 + aktuelizovao je ovu pretnju, ali bili smo spremni za nju, jer smo je predvideli. Pravovremeno smo planirali obuke, radili na usavršavanju zaposlenih i mislim da danas u kompaniji EPCG Solar gradnja imamo značajan broj jako dobrih i spremnih monterskih ekipa da odgovore ozbiljnim izazovima kada je u pitanju instalacija fotonaponskih sistema, bilo da se oni montiraju na krovovima objekata, bilo na zemlji. Tačno je da novi objekti otvaraju nova radna mesta, i to je ono što vidimo kao šansu u našoj kompaniji, ali ne samo kao kompanijsku već i širu sliku u smislu društvene odgovornosti. Smatram da država mora da se uključi i da, kako kroz svoje školske programe, tako i programe prekvalifikacije i dokvalifikacije radne snage, omogući ljudima učenje, usvajanje novih veština i usavršavanje.

Da li je potrebno unaprediti postojeću infrastrukturu kako bi se doprinelo daljoj upotrebi obnovljivih izvora energije u Crnoj Gori? 

– Svakako da je neophodno unaprediti već postojeću elektroenergetsku infrastrukturu u Crnoj Gori kako bi ona bila spremna da podrži brojne nove izvore zelene energije. Postoji izvesna zabrinutost kada se čuju mišljenja oko mogućih problema u prenosnom sistemu kojim trenutno raspolažemo. Ipak, mislim da ćemo prevazići te probleme i da će se, paralelno sa realizacijom planiranih projekata, prenosni sistem razvijati i biti spreman da infrastrukturno podrži sve novopriključene proizvodne objekte. EPCG je uspela da prebrodi energetsku krizu ne zaustavljajući investicioni ciklus, već održavajući stabilnost energetskog sistema, bez restrikcija, kao i ne povećavajući cene struje. 

U kojoj fazi je projekat izgradnje vetroparka GVOZD na Krnovu? Koji su planovi? 

Foto: Pexels (Jem Sanchez)

– Kada govorimo o vetroenergiji, tu je projekat izgradnje vetroparka Gvozd instalirane snage 54,6 MW. On će se finansirati iz kreditnog aranžmana koji će EPCG potpisati sa EBRD-om. Svi tenderski postupci za VE Gvozd vode se na elektronskom portalu nabavki EBRD, u skladu s transparentnim procedurama. Na pretkvalifikacioni deo tenderskog postupka za nabavku vetrogeneratora, u kojem spada nabavka, ugradnja i puštanje u rad vetrogeneratora, pristiglo je devet ponuda renomiranih svetskih kompanija od kojih su četiri ušle u drugu fazu tenderskog postupka. U narednom periodu, pored druge faze tendera za nabavku, ugradnju i puštanje u rad vetrogeneratora, biće raspisan tender za izvođenje građevinskih radova na platoima, interna srednjenaponska mreža, putevi, zatim tender za priključenje na prenosnu mrežu VE Gvozd. 

Biće raspisan i javni poziv za implementacionog konsultanta. Kakva je sudbina TE Pljevlja?

 – TE Pljevlja je ušla u realizaciju projekta ekološke rekonstrukcije. Trudimo se da sa našim partnerima, izvođačima radova, u što kraćem roku realizujemo ovaj projekat imajući u vidu potrebu Crne Gore da ispuni ekološke zahteve neophodne u postupku pridruživanja EU, kada su u pitanju praškaste materije, sumporni i azotni oksidi. Tome će definitivno doprineti svi ovi sistemi koje ugrađujemo i na taj način će se Crna Gora pozicionirati kao država koja poseduje jedan od najmodernijih objekata iz oblasti termoenergetike u regionu, ali i šire. Izgradili ste solarnu elektranu na krovu i parkingu upravne zgrade EPCG. 

Zašto ste se odlučili na ovaj potez i kolika količina energije se obezbeđuje na ovaj način? 

– Na krovu upravne zgrade i parkingu EPCG postavljano je preko hiljadu solarnih panela, a vrednost projekta procenjena je na blizu 600.000 evra. Solarni paneli postavljeni su u okviru projekta „Energetska obnova i adaptacija upravne zgrade EPCG AD Nikšić“, a cilj je da upravnu zgradu kompanije učine energetski neutralnim objektom. Krajnji cilj je obezbeđenje dovoljnih količina električne energije za pokrivanje potrošnje upravne zgrade kompanije. Trenutno se pokriva oko 40 odsto energije za potrebe potrošnje u upravnoj zgradi EPCG, što je na nivou od oko 500.000  kWh električne energije godišnje.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE.

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti