Emisije gasova staklene bašte u ekonomiji Evropske unije u prvom kvartalu 2023. godine iznosile su 941 milion tona ekvivalenta CO2, što je za 2,9 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine, piše Eurostat.
Poređenjem istih perioda, u prvom kvartalu 2023. godine istovremeno je došlo do povećanja bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 1,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Gledajući prema ekonomskim sektorima, domaćinstva su odgovorna za 24 odsto emisija, industrija za 20 odsto, struja i snabdevanje gasom za 19 odsto, zatim poljoprivreda za 13 odsto i na kraju transport za 10 odsto emisija.
Prema podacima Eurostata, u poređenju sa prvim kvartalom 2022. godine, najveći pad emisija zabeležen je u sektoru snabdevanja električnom energijom i gasom i to za 12,3 odsto, dok je u sektoru transporta došlo do najvećeg povećanja od 7,2 odsto.
Pročitajte još:
- EU: EMISIJE KLJUČNIH ZAGAĐIVAČA VAZDUHA OPADAJU, ALI AMONIJAK OSTAJE NAJVEĆI IZAZOV
- EU: EMISIJE CO2 IZ SAGOREVANJA FOSILNIH GORIVA ZA KORIŠĆENJE ENERGIJE SMANJENE U 2022.
- KOLIKI JE VAŠ UGLJENIČNI OTISAK?
U prvom kvartalu 2023. godine u gotovo svim zemljama Evropske unije smanjene su emisije u poređenju sa istim periodom 2022. godine. Zemlje u kojima nije došlo do smanjenja emisija su Irska u kojoj je došlo do povećanja za 9,1 odsto, Letonija sa povećanjem od 7,5 odsto, zatim Slovačka sa 1,9 odsto, Danska sa 1,7 odsto, Švedska sa 1,6 odsto i Finska sa povećanjem od 0,3 odsto.
Sa druge strane države članice koje su zabeležile najveće smanjenje emisija su Bugarska i to za 15,2 odsto, Estonija za 14,7 odsto i Slovenija za 9,6 odsto.
Od 21 zemlje članice Evropske unije, koje su smanjile svoje emisije, 15 njih je istovremeno uspelo da to ostvari i povećanje BDP-a.
Energetski portal
