MEĐUNARODNI DAN DUNAVA 

Foto-ilustracija: Unsplash (nemanja-stevic)

Dunav – bogatstvo deset zemalja Evrope – Nemačke u kojoj izvire, Austrije, Slovačke, Mađarske, Hrvatske, Srbije, Bugarske, Rumunije, Moldavije i Ukrajine. Druga reka u Evropi po svojoj dužini istovremeno je obeležje nekoliko prestonica našeg kontinenta – Budimpešte, Bratislave, Beča ali i važnih gradova poput Linca i Novog Sada. Dunav je svedok starih imperija i carstava, prvih naselja, dom prvih ribolovaca i dom arhitektonskih poduhvata – Sečenijev lančani most, Trajanov most, kao i nekolicine tvrđava samo u Srbiji. Bač, Kladovo, Smederevo, Beograd, Novi Sad, Ram mesta su gde je Dunav bio poslednja granica odbrane.

Delta Dunava, inače UNESCO rezervat biosfere u Rumuniji i Ukrajini, utočište je koje ima preko 300 vrsta ptica, uključujući ugroženog dalmatinskog pelikana i 45 vrsta slatkovodnih riba. Ovom rekom plovi i dunavska jesetra – drevna riba koja pliva dubinama reke više od 200 miliona godina. Međutim, ovim „ribama dinosaurusima“ preti izumiranje. Mnoge vrste su ugrožene zbog zagađenosti reke. Dunav je naročito zagađen u svom donjem toku, što obuhvata i našu zemlju. U Beogradu postoji preko 100 direktnih izliva kanalizacije u reku. To znači da ukoliko je reka zagađena, nisu na meti samo vodeni ekosistemi, već i 80 miliona ljudi koji žive duž celog njegovog sliva, iako ne svi isto, s obzirom da EU dosta radi na pitanjima očuvanja životne sredine, naročito u svetu industrije, kao i u preradi otpadnih voda. Upravo ova pitanja problematična su kada je u pitanju donji tok Dunava.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (alex-meta)

Međutim, osim otpada koji u nekim delovima Dunava još uvek može biti pronađen u koritu reke, na dnu Dunava se mogu pronaći i tragovi istorije. Pre sada već 13 godina, bugarski arheolozi našli su oko 2400 predmeta iz bronzanog doba, ali su pronađeni i potpljeni ratni brodovi i naoružanje iz Drugog svetskog rata, što još jednom pokazuje kakve tajne i priče Dunav pamti.

Na desetine elektrana nalaze se na Dunavu, pretpostavlja se preko 60 samo na njegovom rečnom toku, bez pritoka. Njegova snaga proizvodi električnu energiju za ogroman broj ljudi. To je i značajan transportni put za trgovinu u centralnoj i istočnoj Evropi. Reka takođe pruža resurse kao što su voda za navodnjavanje, riba za hranu i voda za piće za milione ljudi.

Na svom izvorištu u Švarcvaldu, to je uzak planinski potok, ali postepeno dobija na zapremini i brzini, i napaja preko 300 pritoka duž svog puta. Dok Dunav dospe u klisure Gvozdene kapije između Srbije i Rumunije, on postaje široka, duboka, moćna sila, a ta dubina varira, pa bude i preko 80 metara.

Foto ilustracija: Pexels

Najznačajnija termoelektrane Gvozdena kapija I i Gvozdena kapija II imaju ukupan instalisani kapacitet od preko 2.000 megavata, što ih čini najvećim na Dunavu. Slične ogromne instalacije obuhvataju i branu Gabčikovo u Slovačkoj i elektrane Đerdap u Srbiji.

U Austriji i Nemačkoj, gde je kako smo naveli  strm planinski spust, ipak postoje manje hidroelektrane koje koriste kinetičku energiju reke. U međuvremenu, zemlje poput Mađarske, gde je Dunav širi i sporiji, posvećene su transportu zbog omogućene bezbedne plovidbe.

Kako je Dunav za Srbiju izvor života, električne energije, vode za piće, izvor za navodnjavanje, kupalište, transportni put, i na kraju krajeva motiv mnogih opevanih pesama upravo iz navedenih razloga, JVP „Srbijavode“ će u saradnji sa JKP „Zelenilo Beograd“, JKP „Gradska čistoća“ i JVP „Beogradvode“ ovom prilikom organizovati akciju čišćenja naplavina na reci Dunav od restorana „Radecki“ do ušća reke Save u Dunav. Simbolična trasa ima za cilj da pošalje poruku i podigne svest javnosti o važnosti da smo svi podjedanko odgovorni za sve ono što odložimo u našu reku, a nije mu mesto tu.

Dunav je svedočanstvo bogate prošlosti evropskih država i epoha, ključ njene održive budućnosti, i zato je briga o njemu od najveće važnosti. 

Energetski portal

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti