Newsletter Subscribe
Enter your email address below and subscribe to our newsletter
Koji kontinent se najbrže zagreva?
Podeli
Evropa je kontinent koji se među ostalima najviše zagreva. Prosečna temperatura na evropskom zemljištu bila je samo malo toplija početkom 1980-ih nego sto godina ranije, ali sada je drugačije. Poslednjih nekoliko decenija desio se nagli skok. Prosečna vrednost za poslednjih pet godina je za oko 2,2°C viša od vrednosti za drugu polovinu 19. veka, govori novi izveštaj Agencije EU Copernicus. Kako nam i izveštaj govori, u odnosu na druge kontinente, za oko 1°C je zagrevanje brže u odnosu na globalni prosek.
U slučaju zime, zagrevanje je najizraženiji na severu, u slučaju leta na jugu Evrope, odnosno Mediteran, u kome je poznato da vladaju suše sve češće, i da reka Po beleži izrazito niske vodostaje, a najduža je reka od koje zavisi privredni sever Italije.
U proleće, međutim, zagrevanje je veće za Aziju nego za Evropu, a zagrevanje u jesen za Severnu Ameriku i Evropu je slično.
Pročitajte još:
- POČEO JE NOVI EL NINJO: DA LI ĆE 2024. ZAISTA BITI NAJTOPLIJA GODINA DO SADA?
- SVETSKI DAN BORBE PROTIV DEZERTIFIKACIJE I SUŠE
- GLOBALNI OKEAN DOSTIGAO REKORDNO VISOKU TEMPERATURU
Zbog ovakve situacije, i velikih vrućina, koje izazivaju sušu, samim tim i useve u poljoprivredi, prošle godine je preminulo više od 16.000 ljudi, dok su poplave i oluje uzrokovale najveći deo od dve milijarde dolara štete od vremenskih i klimatskih ekstrema, prenosi Bljesak.info.
Kontinent koji se u odnosu na ranije decenije pa i vekove zagreva duplo više od globalnog proseka od 1980-ih, prošle godine je doživeo i najtoplije leto u istoriji, a pogođene zemlje bile su Francuska, Nemačka, Italija, Portugal, Španija i UK, a to im preti i dalje. Kako i izveštaj kaže, tokom leta, Mediteran u Evropi je najvišena udaru.
Ove godine smo bili svedoci i na našem prostoru zime bez snega, međutim, to nije bio problem samo kod nas. Osim što se glečeri i lednici brzo tope, nemaju od čega ni da se obnove, jer su padavine tokom zime oskudne, zbog čega vodene površine tokom proleća i leta nemaju od čega da dopune svoje basene i korita. Alpi su u Evropi imali istorijski niza nivo snega, a glečeri su zabeležili novi rekordni gubitak mase za jednu godinu, uzrokovano veoma niskim zimskim nivoima snega, vrelim letom, kao i naslagama saharske prašine koju vetar nosi.
Energetski portal
