Iako smo navikli da nas uz jutarnju kafu dočekuju vesti o poplavama i požarima i verovatno niko nije očekivao da će baš ova godina biti sjajna, drevna upozorenja koja izranjaju iz vode i proriču sušu, glad i sukobe iznenadila su sve.
Dok su jedni nemo posmatrali kamenje na kome je uklesano “ako me vidiš, plači”, a drugi se pitali da li je u pitanju nekakakv “prank” naših dokonih predaka, ima i onih koji su prioritete postavili na pravo mesto i iskoristili ovu jedinstvenu priliku za selfi.
Situacija je, sudeći po upozorenjima struke, a sada i kamenja, krajnje ozbiljna. Neke od najvećih evropskih reka, vitalnih za poljoprivredu, snabdevanje pijaćom vodom i transport energenata, skoro su u potpunosti presušile.
Hunger Stone
The recent droughts in Europe made visible the Hunger Stones in some Czech & German rivers. These stones mark desperately low river levels that would forecast famines.
This one, in the Elbe river, is from 1616 & says: „If you see me, cry“. pic.twitter.com/IDQ5mY4yV8— A Beautiful Culture (@ABeautifulCult1) August 15, 2022
Raskošna Loara u Francuskoj sada više liči na pustinju, a presušila je i reka Po u Italiji, dok je nivo vode u Rajni drastično opao.
Posledice toplotnih talasa u kombinaciji sa sušom koja će najverovatnije biti okarakterisana kao najgora u zadnjih 500 godina, samo se nižu: u Francuskoj je preko 100 sela ostalo bez pijaće vode, a u Italiji mnogobrojni stočari nemaju čime da napoje svoja grla. Rajna je u Nemačkoj služila kao glavna ruta za transport fosilnih goriva u procesu odvikavanja od ruskog gasa, ali je gotovo prazno korito sada sprečava da obavlja tu ulogu.
Ovogodišnje masovno isušivanje evropskih reka učinilo je da na površinu ponovo izrone vekovima stara hidrološka obeležja uklesana u rečnim stenama.
Ove stene nazivaju još i “kamenje gladi” jer ekstremno niski vodostaji reka onemogućavaju navodnjavanje useva, bavljenje stočarstvom i transport hrane, pa su ih ljudi pre nekoliko vekova koristili da upozore buduće generacije na predstojeću nestašicu hrane.
Treba li da brinemo zbog upozornja od kojih neka datiraju još iz 15. veka?
Pa, moguća su dva pravca razmišljanja – prvi je da aktuelne suše i toplotni talasi nisu posledica klimatskih promena već prirodne pojave kakve su se očigledno sretale i krajem srednjeg veka, te da ne moramo da strahujemo da će ovogodišnji scenario postati sve češći.
Sa druge strane, nije teško uvideti da su iz godine u godinu leta sve toplija, a vremenski uslovi ekstremniji što naučnici povezuju sa emisijama gasova staklene bašte koje pogoršavaju klimatske promene. Recimo, u Velikoj Britaniji je ove godine zabeleženo rehordnih 40,2°C, a čak su i u ovoj zemlji reke počele da presušuju po prvi put u istoriji.
Oni koji su spremni “da pogledaju istini u oči” složiće se da ćemo u budućnosti leti verovatno češće posmatrati isušena, peskovita korita nego ustalasane reke, te je otuda i strah od gladi i te kako opravdan.
Milena Maglovski