Vegani vs. mesojedi u okršaju: čiji tanjir zagađuje više

Foto-ilustracija: Unsplash (Anna Pelzer)

Zakleti neprijatelji, vegani i oni koji svoje šnicle vole dobro usoljene, našli su se ponovo u onlajn ringu, a borba se ovoga puta vodila oko – životne sredine.

Naime, dok na račun ljubitelja mesa redovno pristižu optužbe da su njihovi gurmanski afiniteti jedan od glavnih uzroka klimatskih promena, ni mesojedi veganima nisu ostali dužni.

Istina je da je industrija mesa, mlečnih proizvoda i jaja odgovorna za 60 odsto emisija gasova staklene bašte povezanih sa proizvodnjom hrane, ali postoji još nešto što ugrožava šume, biodiverzitet i kvalitet vauduha, a da nije životinjskog porekla.

Poznato je da je glavni supstitut za sve mesne đakonije, u kojima su vegani doskora uživali, soja. Ćevapi, ćufte, pljeskavice, sirevi, mleko i drugi proizvodi od soje koji se “mogu jesti bez griže savesti” postaju sve zastupljeniji na tržištu kako brojnost pristalica biljne ishrane raste.

Vidite, uzgajanje soje ima svoju mračnu stranu koja je mesojedima poslužila da ospu paljbu po veganima budući da ni njihov izbor nije bez posledica po životnu sredinu.

Proizvodnja soje povećala se čak 15 puta u zadnjih 50 godina, a najviše površina pod ovom mahunarkom nalazi se u SAD-u i Brazilu koji zajedno proizvode oko 60 odsto svetskog udela soje.

Sa rastom potražnje, velike površine zemljišta pretvaraju se u plantaže soje što dovodi do seče šuma ogromnih razmera, gubitka biodiverziteta, zagađenja vode i povećanja emisije gasova staklene bašte.

U Brazilu je čak usvojen moratorijum kojim se zabranjuje uzgajanje soje na bilo kojoj površini sa koje je uklonjena šuma, ali farmeri su pronašli sporedni put pa su svoje zasade proširili na savanu Karado koja nije obuhvaćena zabranama.

Sada se postavlja pitanje jesu li vegani uzrok ove masovne potražnje za sojom koja devastira životnu sredinu i vraća nas dobrom starom odresku kao jedinom validnom izvoru proteina?

Odgovor je – ne.

Iako je tačno da je vegana danas više nego ikada ranije, svega 6 odsto soje koristi se za ljudsku ishranu, dok skoro 90 odsto pojedu životinje na farmama.

Soja je jeftina i bogata proteinima zbog čega je postala najpopularnija stočna kultura, a svinje, krave, kokoške, čak i ribe, prosto je obožavaju.

Ako ovaj simpatični okršaj mora da ima neki epilog, onda od mene – 1: 0 za vegane. Sa nestrpljenjem čekamo novu “borbu”.

Milena Maglovski

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti