Istraživači sa Univerziteta u Valensiji u Španiji (University of Valencia, Spain), koje je predvodio profesor dr Hendrik Bolink (Hendrik Bolink) u saradnji sa istraživačima iz Politehničke Federalne Škole iz Lozane u Švajcarskoj (École Polytechnique Fédérale de Lausanne, Switzerland), koje je predvodio profesor dr Majkl Gracel (Michael Grätzel), objavili su svoje istraživanje u naučnom časopisu (Nature Photonics) u vezi sa korišćenjem materijala perovskajt (perovskite) umesto silicijumskih panela.
Solarna ćelija koju su dobili sastoji se od tankog sloja perovskajta koji se nalazi između 2 veoma tanka organska provodnika. Debljina ovakve solarne ćelije iznosi između jednog i pola mikrometra, dok je klasična silicijumska solarna ćelija debljine 180 mikrometara.
Majkl Gracel, inovator u svetu solarnih ćelija, napravio je najefikasnije solarne ćelije od ovog materijala koje pretvaraju oko 15% solarne energije u električnu, a istraživači predviđaju da bi mogla da se postigne efikasnost i od oko 25%.
Materijal perovskajt, koji je pronađen još u 19. veku, ima svojstvo visoke apsorbcije svetlosti. Ovaj materijal je veoma jeftin, što mu daje prednost u odnosu na silicijumske solarne ćelije, a to je i jedan od glavnih razloga zašto je privukao istraživače. Njegovim korišćenjem značajno bi se smanjila cena solarnih ćelija od oko 80% za istu proizvodnje električne energije.
Međutim, jedan od glavnih problema u vezi sa perovskajtom je toksičnost tog materijala jer takve solarne ćelije sadrže olovo koje je veoma toksično za okolinu. Ironija je veća jer je reč o proizvodnji solarne energije kojom se značajno doprinosi zaštiti životne sredine. Očigledno je da ovaj problem treba otkloniti, ukoliko je moguće, pre masovne proizvodnje ovakvih solarnih ćelija.
S.J.
