Nezaposlenost i loša materijalna situacija glavni su razlozi zbog kojih mladi ljudi napuštaju Srbiju. Sa druge strane, kompanije koje uspešno posluju na našim prostorima suočavaju se sa problemom pronalaska kvalifikovanih kadrova, što očigledno ukazuje na to da je neophodno unaprediti obrazovanje.
U cilju povećanja zapošljivosti građana, pre svega mladih, kao i podsticanja konkurentnosti preduzeća na Zapadnom Balkanu, dizajniran je program Regionalni čelendž fond (RČF) koji će investirati u opremu i infrastrukturu za odabrane projekte dualnog ili kooperativnog obrazovanja. Fond je nastao na inicijativu nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), delegiran Nemačkoj razvojnoj banci KfW, a glavni implementacioni partner je Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana (WB6-CIF), zajednička incijativa privrednih komora iz regiona.
Prvi regionalni poziv za podršku projektima usmerenim na unapređenje kooperativnog i dualnog obrazovanja u sklopu ovog programa bio je otvoren od 1. februara do 30. aprila 2021. godine. Prijavilo se čak 205 konzorcijuma iz svih šest ekonomija Zapadnog Balkana, od čega je 40 pristiglo iz Srbije. Priliku da značajno unapredi svoje programe stručnog obrazovanja i osposobljavanja dobilo je 11 konzorcijuma uz Srbije, koje čini 12 obrazovnih ustanova i 45 partnerskih kompanija.
Blizu 4,2 miliona evra opredeljeno je za ulaganja u opremu i infrastrukturne radove u obrazovnim ustanovama, ali i finansiranje obuka kadrova iz škola i kompanija. Pored toga, sredstva iz Fonda upotrebiće se i za adaptacije i rekonstrukcije učionica, radionica i laboratorija.
Pročitajte još:
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je na Svečanoj ceremoniji povodom proglašenja odabranih konzorcijuma da će Regionalni čelendž fond doprineti povećanju konkurentnosti domaće privrede i naglasio njegov značaj za obrazovanje mladih stručnih kadrova kroz dualno obrazovanje.
„Regionalni čelendž fond je podrška oporavku, rastu i jačanju privrede. Stopa nezaposlenosti kod nas je velika, poslodavci često ne mogu da nadju kvalifikovane radnike, strane kompanije nailaze na nedostatak kvalifikovanih radnika i to nas je podstaklo da sa nemačkom parterima napravimo ovaj iskorak“, rekao je Čadež.
Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib rekao je da Nemačka ima dugu tradiciju dualnog stručnog obrazovanja kao važnog faktora da se preduzećima obezbedi kvalifikovano, motivisano osoblje i da se mladim ljudima pruži dobra osnova za njihovu profesionalnu karijeru.
„Na osnovu tog iskustva, čvrsto smo uvereni da je dugoročna saradnja između kompanija i ustanova za stručno osposobljavanje važna osnova za održivu, snažnu ekonomiju. Stoga nemačka razvojna saradnja podržava region Zapadnog Balkana u unapređenju njihovih sistema dualnog obrazovanja. U tom cilju, nemačko Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) je preko KfW-a do sada stavilo na raspolaganje 38,5 miliona evra za promociju Regionalnog fonda za izazove (RCF) kao novog instrumenta za promociju zapošljivosti u regionu ZB u saradnji sa regionalnim Komorskim investicioni forumom“, dodao je Šib.
Rudiger Hartman, direktor Nemačke razvojne banke u Srbiji naglasio je značaj ovakvih projekata i izrazio zadovoljstvo što RČF nudi pravu podršku i zadovoljava zahteve kako kompanija tako i obrazovnih institucija.
„RČF vidimo kao polaznu tačku za angažovanje KfW-a u dualnom obrazovanju u Srbiji. Zajedno sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja već pripremamo novi, sveobuhvatni projekat pod nazivom ’Dobri poslovi za Srbiju’ sa ciljem stvaranja dodatnih kapaciteta za srednje i visoko dualno obrazovanje“, rekao je Hartman.
Gabrijela Grujić, pomoćnik minstra za dualno i preduzetničko obrazovanje, istakla je da će zahvaljujući sredstvima Regionalnog čelendž fonda naši mladi imati priliku da uče u realnom radnom okruženju i na najsavremenijoj opremi i dodala:
„Naši mladi imaju priliku da pokažu da njihovo znanje vredi. Ono što je dragulj dualnog modela obrazovanje jeste njihova motivisanost da na drugačiji način uče. Brzina transfera znanja je navažniji kriterijum za obrazovanje u 21. veku, što znači da ne možemo govoriti samo o teorijskom znanju. Moramo govoriti o kompetencijama, odnosno umreženim znanjima, sposobnostima i stavovima. Jedanaest projekata koje su dobile obrazovne institucije u konzorcijumu sa kompanijama predstavlja najveći broj među svih šest zemlja Zapadnog Balkana, što govori o tome da je nacionalni model dualnog obrazovanja temeljno upostavljen i razvijaće se u budućnosti na 2 nivoa, kako na srednjem, tako i na visokom. Takođe omogućiće srpskoj privrdi održivot i inovativnost“
Energetski portal
