Beograd i ove grejne sezone među najzagađenijim gradovima sveta

Iako je prošlo svega tri dana od početka grejne sezone u Beogradu, kvalitet vazduha u srpskoj prestonici već je ušao u ljubičastu zonu koja predstavlja najviši nivo zagađenja.

Neformalna grupa građana Eko straža objavila je na svojoj fejsbuk stranici IQ Air listu najzagađenijih velikih gradova sveta gde je juče, 17. oktobra u večernjim satima, Beograd bio na prvom mestu. Naime, u Beogradu je koncentracija PM 2,5 čestica iznosila 167 mikrograma po metru kubnom što kvalitet vazduha svrstava u crvenu zonu na skali Agencije za zaštitu životne sredine.

Međutim, građani su priložili fotografije koncentracije PM čestica na kojima se vidi da je kvalitet vazduha u prestonici zašao i u ljubičastu zonu, pa je u naselju Kotež zabeleženo 227 mikrograma PM 2,5 čestica po metru kubnom.

Razlog prekomernog zagađenja je veliki broj individualnih ložišta i činjenica da mnogi građani koriste sirovi lignit – ugalj najlošijeg kvaliteta koji je namenjen isključivo za industriju i termoelektrane. Lošem kvalitetu vazduha doprinose i termoelektrane koje, prema izveštaju mreže CEE Bankwatch Network i Centra za istraživanje energetike i čistog vazduha, emituju najviše sumpor-dioksida u Evropi, kao i početak rada gradskih toplana.

Tako je Eko straža na svom profilu postavila snimak toplane u Zemunu iz čijeg dimnjaka kulja gusti crni dim. Aktivisti su uz pomenuti video pokrenuli i pitanje šta tačno spaljuje toplana u Zemunu budući da, kako navode, postoji sumnja da se u Srbiji i Severnoj Makedoniji koristi rezidual.

Međutim, JKP „Beogradske elektrane“ odbacile su u saopštenju ove optužbe tvrdeći da se u toplani kao pogonsko gorivo koristi mazut, dok je sporni crni dim „posledica regulacije sagorevanja na kotlu“.

„Neistinite optužbe neće zaustaviti ’Beogradske elektrane’ da nastave višedecenijsku borbu za čist vazduh u prestonici. Od svih proizvodnih kapaciteta (14 toplana i 22 kotlarnice), 96 odsto njih kao energent koriste prirodan gas ili komprimovani prirodan gas, koji su ekološki najprihvatljiviji. U ostalim toplotnim izvorima koriste se mazut, lako lož ulje, ugalj i biomasa“, navodi se u saopštenju ovog javnog komunalnog preduzeća.

Milena Maglovski