Moja sajber putovanja su u doba korone postala još redovnija, a kada sam tog jutra osvanula sa kesama ispod očiju, bilo me je pomalo sramota da priznam da sam do tri ujutru vrtela slike Singapura, ponajviše hotela Marina Bej Send (ah, ta Marina Bej).
Šta li se mota po glavi tom srećniku koji se brčka u bazenu i pije svoj daikiri na 200 metara nadmorske visine, dok pred njim „puca“ pogled na jedan od najlepših gradova na planeti? Verovatno ništa. Čovek ni ne može da misli pred takvom slikom već samo da ćuti, oseti i upije svaki trenutak.
Ali, umesto da pola teksta posvetim opisivanju singapurskih lepota, a drugu kuknjavi jer bih za par dana u hotelu rado izdvojila mesečnu platu samo kada me kući ne bi sačekali neplaćeni računi i namrgođena familija, pričaću vam o drugim odlikama Singapura zbog kojih ga, osim veličanstvenih zgrada koje podsećaju na scenografiju Blejd Ranera, vredi posetiti.
Kada se divljina vrati u metropolu
Gradove doživljavam kao neki veliki usisivač: kako bi zadovoljili svoje fizičke i ekonomske potrebe, nemilice gutaju prirodu ne bi li se raširili poput epidemije, a onda u tu istu prirodu isporučuju svoje nusprodukte.
No, ima i onih koji su spremni da, idući ka željno isčekivanoj klimatskoj neutralnosti, napuste ovaj model i prigrle jedan novi, zeleniji.
Tu, naravno, ne mislim na parkove, baštenske površine i drvorede kakve srećemo i kod nas, već na kompletnu promenu hijerarhije, pa tako u nekim metropolama priroda, a ne gradske infrastrukture, postaje prioritet.
Singapur ulaže velike napore kako bi vratio davno izgubljenu vezu sa prirodom i njenim procesima, što za njegove stanovnike neće značiti odricanja, već šansu za kvalitetniji život.
Savremeni grad treba da bude koncipiran kao grad u prirodi, a ne van nje, kažu autori knjige Život posle ugljenika, i dodaju da nijedan grad na planeti nije dovoljno bioraznolik i biofiličan koliko bi mogao biti, no Singapur je tome najbliži jer već sada drugačije zvuči i miriše.
Biodiverzitet na prvom mestu
Teško je spojiti urbana područja i zdrave ekosisteme koji obiluju biljnim i životinjskim vrstama, no Singapur je dokazao da nije nemoguće.
Slojevito dizajniranje gradskih šuma gde se smenjuju prizemno rastinje, nisko i visoko drveće baš kao u prirodi , dovelo je do toga da flora i fauna vrlo brzo „procvetaju“.
Očuvati biodiverzitet nije lako, pa se u gradu mogu videti brojni konektori koji povezuju zelene zgrade i gradske šume kako bi vrste mogle nesmetano da migriraju, a najbolje od svega je što su ovi hodnici pogodni i za prijatnu šetnju.
Singapur je nedavno razvio i gradski indeks za merenje i procenu napretka u održavanju i povećanju broja vrsta, pa je jasno da su njihove namere da grad ponovo učine primamljivim za životinje nepokolebljive.
Jedan u nizu zelenih projekata je i park Bišan-Ang Mo Kio, a njegovom izgradnjom na nekadašnjem industrijskom zemljištu smanjen je efekat toplotnog ostrva u gradu, dok se biodiverzitet uvećao za 30 odsto.
Ukoliko imate sreće pa vas put tamo nanese, osim izvrsne hrane, gostoljubivih lokalaca i nebrojenih mesta za fotkanje kojima ćete svima redom vaditi zazubice, u Singapuru ćete udisati i vazduh kakav nema nijedna metropola na planeti. Držite mi palčeve da jednoga dana i ja budem te sreće!
Milena Maglovski
