Za razliku od prošle godine, kada se Dan ekološkog duga obeležio 22. avgusta kao direktna posledica promene ponašanja ljudi širom sveta u borbi protiv pandemije COVID-19, ove godine se taj dan vratio na kraj jula, što je tek dva dana kasnije u odnosu na 2019. godinu.
Dan ekološkog duga je dan kada potrebe čovečanstva prema prirodi nadmašuju ono što Zemljini ekosistemi mogu da obnove u jednoj godini. Tako ćemo sa sutrašnjim danom potrošiti Zemljin „proračun“ za celu 2021. godinu i započeti „život na dug“.
Značajni pokretači za brži ulazak u dug ove godine su povećanje ugljeničnog otiska za 6,6 odsto u odnosu na prošlu godinu, kao i smanjenje globalnog biokapaciteta šuma za 0,5 odsto, velikim delom zbog naglog porasta krčenja šuma u Amazoniji. Samo u Brazilu je 2020. izgubljeno 1,1 milion hektara, a procene za 2021. godinu ukazuju na povećanje krčenja šuma za 43 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Pročitajte još:
Unutar „proračuna“ Zemljinih prirodnih resursa bili smo sve do oko 1970. godine, kada je Dan ekološkog duga obeležen 23. decembra. Već 1980. godine smo u dug ušli 13. oktobra, a 2010. godine 28. avgusta. Svake godine se, sa izuzetkom 2020. godine, dan ekološkog duga obeležava sve ranije.
Iz Mreže za globalni ekološki otisak (Global Footprint Network) koja vrši ova merenja, saopšteno je da čovečanstvo trenutno koristi 74 odsto više od onoga što ekosistemi planete mogu da obnove. Konkretnije, trošimo 1,7 planeta, iako nam je na raspolaganju samo jedna.
Zemlja koja prva ulazi u ekološki dug ove godine je Katar i to već 9. februara. Među državama u našem regionu u ekološki dug prva je ušla Slovenija, 30. aprila. Crna Gora je zakoračila u dug 23. maja, Hrvatska 6. juna, Bosna i Hercegovina 17. juna te Severna Makedonija – 10. jula. Srbija će u dug ući ove subote, a Albanija tek 12. oktobra.
Dan ekološkog duga pada tačno sto dana pre Klimatskog samita COP26. Danas, kada svedočimo velikom broju prirodnih katastrofa, važnije je nego ikada ranije da državni čelnici donesu odluke koje će biti u skladu sa boljom klimatskom budućnošću.
Izvor: WWF Adria
