Uzrok masovnog pomora slonova u Africi – ko ili šta?

Foto-ilustracija: Pixabay

Tokom maja i juna, u Bocvani je uočeno više od 350 uginulih slonova. Razlog masovnog pomora i dalje se ne zna, ali jedno je sigurno – gubitak tolikog broja jedinki iste vrste pod misterioznim okolnostima u Africi podriće konzervacionističke napore.

Tri meseca kasnije, područje na kojem su ljudi našli leševe životinja je opustošeno. U prošlosti bi se tuda kretale stotine slonova, a nedavno ih je primećeno tek osam. Većina ih je pobegla u potrazi za sigurnijim domom. Stručnjaci naglašavaju da je to sasvim normalno. Direktor jednog dobrotvornog udruženja iz Ujedinjenog Kraljevstva Najal Meken veruje da bi se i ljudi odlučili na beg u slučaju da većina njihovih rođaka i prijatelja počne da umire.

U sličnoj situaciji sada se našla i susedna zemlja Zimbabve, u kojoj su još 22 slona lišena života. Odgovore na pitanja ko ili šta je odgovorno za uginuće ogromnog broja slonova naučnici tek treba da pruže. Svakako, postoji šansa da između bocvanskog i zimbabveanskog scenarija nema veze i da krivce treba tražiti na različitim mestima.

Dok ne budemo mogli argumentovano da uperimo prstom u odgovorna lica ili pojave, svi su nedužni ako se ne dokaže suprotno.

Očekivano, prvi na optuženičkoj klupi smo mi. Delta reke Okavango predstavlja poljoprivredno zemljište na kom živi oko 15 hiljada slonova i 16 hiljada ljudi. Uprkos tome što je sukob životinja sa stanovništvom na tom području uobičajen, lovokradice i trovači su ovog puta potencijalno neuprljanih ruku i čistog obraza. Prilikom ispitivanja tela slonova,  nisu pronađeni tragovi pesticida i antraksa. Povrh toga, niko nije dirao kljove uginulih jedinki.

Nakon nekoliko meseci rada na ovom slučaju, stručnjaci su mogući uzrok suzili na dve opcije – alge ili virus pod nazivom EMC.

S obzirom na to da se više od 70 odsto smrti odigralo u blizini vode, istraživači su pomislili da su tragični ishod mogle da izazovu plavo-zelene alge. Ipak, niko sem slonova i jednog konja nije izgubio život. Više ne odbacuju tu tezu tako olako! Moguće je da su slonovi zbog čestog boravka u vodi, kao i unošenja stotina litara vode kroz surlu, izloženiji toksinima koji se oslobađaju tokom cvetanja algi. Porast temperatura i intenzivna zemljoradnja pojačavaju taj prirodni proces, tako da, čak i da nismo direktni počinioci zločina prema prirodi, ništa nam ne garantuje da nismo indirektni.

Javila se i teorija da slonovima voda nije došla glave, već da su u njoj tražili spas zbog žeđi ili groznice. Usevi kukuruza i sirka, „napojeni“ ovogodišnjim kišama nakon niza sušnih godina, predstavljali su mesto susreta slonova i glodara-nosilaca virusa. Slonovi bi jeli travu na kojoj bi se nalazio izmet njihovih eventualnih „krvnika“! Zbog odsustva oštećenja i anomalija na srcima testiranih životinja, vlasti Bocvane su saopštile da je i ovo malo verovatno dešavanje.

Jelena Kozbašić

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti