U subotu, 22. avgusta, je Dan ekološkog duga Srbije, odnosno dan do kada smo potrošili prirodne resurse koji mogu da se obnove u ovoj godini. Po računici Mreže za globalni ekološki otisak, ove godine smo potrošili 9,3 odsto resursa manje nego prošle godine. Pandemija izazvana koronavirusom spustila je trošenje kapaciteta prirode na nivo od pre 15 godina, ali stručnjaci upozoravaju da jedino održivi oporavak zaista može da spreči uništenje prirode.
Posle pola veka od kada se računa ekološki otisak, ove godine prvi put se beleži smanjenje potrošnje prirodnih dobara i to kao posledica globalnih mera u borbi protiv KOVID-19.
Duška Dimović iz Svetskog fonda za prirodu kaže da je ove godine industrija manje radila i da se manje putovalo.
„Kad kažemo da je manji misli se na smanjeni ugljenični otisak. On je 14, 5 odsto manji nego 2019, ali iako je taj dan 22. avgusta Srbija je čak ranije potrošila 18. jula, svoje resurse koje ima na raspolaganju. Tu mislimo na šume, na ribe, na vode na useve, ono što mi potrošimo“, navodi Dimovićeva.
Kvalitet vazduha se malo popravio, a ekspanzija zelene energije ubrzala na račun nafte i uglja.
„Obnovljivi izvori energije su se pokazali otpornim na ovo stanje čak su u nekim zemljama preuzeli vodeću ulogu u smislu proizvodnje energije tako da je to možda isto bude neka vrsta pozitivnog efekta da budemo više skoncentrisani na obnovljive izvore energije u godinama koje dolaze“, kaže meteorolog Vladimir Đurđević.
Pročitajte još:
Prema njegovim rečima, Evropska unija to pokušava da uradi kroz zeleni dogovor, tako da trećinu novca koji je planiran za oporavak privrede posle pandemije bude preusmeren na zelene tehnologije.
Eksploatacija šuma smanjena je za 8,4 odsto, ali je porasla bespravna seča šuma, kao i ilegalni lov i ribolov. Globalna epidemija poremetila je snabdevanje hranom i donela i glad i povećanje količine bačene hrane.
„Ove godine možda je taj uticaj na prirodne resurse bio blago usporen zbog kovida, ali to je samo jedno privremeno usporenje. Imamo dosta podataka i dosta činjenica koje govore u prilog tome da se trendovi globalnog zagrevanja i nestajanja prirodnih resursa nastavljaju“, kaže Boris Erg iz Međunarodne unije za zaštitu prirode.
Trećina životinjskih vrsta je ugrožena. Ljudi i dalje troše 60 odsto više prirodnih dobara nego što može da se obnovi.
Iznenadno smanjenje ekološkog otiska izazvano pandemijom daleko je od namerne promene, koja je potrebna za postizanje ekološke ravnoteže.
Izvor: RTS
