Rudnik lignita Turov u Poljskoj stvara probleme u prirodnoj sredini i lokalnim zajednicama, čak i u Nemačkoj i Češkoj, pošto se nalazi u neposrednoj blizini granice sa tim zemljama. Planovi proširenja površinskog kopa rudnika uznemirili su građane koji strahuju da će zagađenje biti još veće. Sada je rudnik dobio dozvolu da produži eksploataciju.
S obzirom na to da će Poljska i dalje biti u velikoj meri zavisna od uglja u proizvodnji energije, kompanija pod kontrolom države PGE tražila je i konačno dobila dozvolu da produži eksploataciju rudnika Turov, koja je istekla u martu, do 2044. Upravo to je izazvalo diplomatski spor sa češkom vladom.
Kako prenosi Euraktiv, poljske vlasti dozvolile su rudniku da radi još najmanje šest godina.
„Ta skandalozna odluka bukvalno nadilazi granice – s obzirom na uticaj, kao i na to koliko se krše pravo EU“, rekla je pravnica Petra Urbanova.
Dozvola na šest godina zasnovana je na procesu procene uticaja na životnu sredinu (EIA) iz januara 2020. Međutim, dozvola EIA ne pokriva samo šest godina, već 24 godine.
„Ono što rade je strašno“, reka je u vreme traženja produženja dozvole Milan Starec iz češkog sela Uhelna, na dva kilometra od poljskog rudnika. Ta razdaljina biće gotovo prepolovljena kada se rudnik proširi. Takođe će nestati deo zemlje pod šumom koja sada predstavlja prirodnu barijeru i drži rudnik van vidika.
Lignit, ugalj niskog kvaliteta, fosilno je gorivo. Proizvodi ogromnu količinu gasova sa efektima staklene bašte koji greju atmosferu. Naučnici kažu da upotreba uglja treba da se okonča do 2050. kako bi se zauzdalo globalno zagrevanje.
Najveći deo lignita loži se u elektrani u Turovu pored rudnika. To postrojenje je u 2018. bilo 19. po veličini emiter ugljen-dioksida u Evropskoj uniji, a 2017. je bilo 10. među najgorim u EU po uticaju na zdravlje ljudi, prema ekološkoj grupi Evropa bez uglja. Ono što se ne sagori u elektrani, proda se domaćinstvima i preduzećima, što doprinosi zagađenju smogom obližnjih mesta.
Plan je da se površina rudnika poveća na 30 kvadratnih kilometara i tako stigne na samo 70 metara od češke granice. Rudnk će ići u dubinu od 330 metara ispod okolne površine.
Jedan od strahova povezanih sa širenjem rudnika odnosi se na isušivanje podzemnih voda, što se već desilo u obližnjem selu Vaclavicama, gde su lokalni bunari vekovima selu obezbeđivali dovoljno vode a poslednjih godina voda iz njih nestaje.
Mihael Martin, koji u blizini rudnika živi dve decenije, rekao je ranije za agenciju AP da u njegovom bunaru ima dovoljno vode samo da se njegova četvoročlana porodicu ujutru na brzinu istušira i da posle toga nemaju vode ostatak dana. Taj problem muči i druge stanovnike.
„Nešto je loše. To se ne dešava u 21. veku u razvijenoj zemlji“, rekao je Mihael.
Jedan češka studija ukazuje da poljski plan dovodi u opasnost vodosnabdevanje oko 30.000 ljudi. Lokalne vlasti završavaju plan nove vodovodne mreže, ali nije jasno da li može da bude izgrađena na vreme.
Češko ministarstvo za životnu sredinu u novembru se žalilo na poljski projekat pozivajući se na ekološki uticaj i navodeći niz uslova, poput obezbeđenja vodosnabdevnja. Ako češki zahev bude ignorisan, ta zemlja može da se žali na nivou EU. Oko 5.000 Čeha takođe se žalilo zvaničnoj Varšavi.
Pročitajte još:
Poljski predsednik Andžej Duda je prilikom posete rudniku Turov u decembru priznao da Poljska treba da smanji potrošnju uglja, ali je i rekao da zaokret u energetici ne može da bude pod prinudom.
„Nastavite da tražite nove izvore energije, nastavite istraživanja, ali ne možemo da prihvatimo stav da sutra moramo potpuno da se odreknemo naše industrije“, rekao je tada Duda. Kako je istakao: „Ne možemo da budemo naterani na to“.
Agencija AP piše da je retkost da dve zemlje imaju ovakav diplomatski spor, posebno u politici zaštite životne sredine. U junu su one udružile snage da blokiraju predlog EU da ekonomija bloka postane ugljenično neutralna do 2050. godine.
Poljska u proizvodnji energije zavisi 80 odsto od uglja i vlada planira da to postepeno smanji na, i dalje velikih, 60 odsto do 2040. Rudnici uglja su jedan od najvećih poslodavaca u zemlji.
Predsednik sindikata Solidarnost Pjotr Duda smatra da bi dostizanje ugljeničke neutralnosti do 2050, kao što EU predlaže, bilo „katastrofa ne samo za poljski rudnički i energetski sektor, već i za celu poljsku ekonomiju i svakog potrošača“.
Vetroturbine na obližnjim brdima u Nemačkoj i Češkoj predstavljaju oštar kontrast jamama i elektrani u Poljskoj, ali su i Česi i Nemci veliki potrošači uglja.
Nemačka oko trećinu struje proizvodi iz uglja ali preduzima „krupne korake“ da to promeni i planira da prestane da troši ugalj za proizvodnju energije do 2038. Češka oko 40 odsto energije dobija iz uglja i vlada želi da to promeni ali još nije odlučila do kada. Poljska je pak zatvorila neke rudnike, ali planira i da otvori nove.
„Teško je zamisliti da sadašnja vlada bude protiv ekspanzije rudnika“, rekli su ranije u fondaciji „Razvoj DA – Površinski kopovi NE“.
Zamenik gradonačelnika Hradeka na Nisi Pavel Farski kazao je, prenosi AP, da je malo verovatno da će Poljska reagovati na bojazni Češke.
„Idealo bi bilo da se rudnik ne širi, da prestane vađenje uglja i da živimo u normalnoj prirodnoj sredini“, rekao je Farski i dodao: „Ali to je utopija“. Isto misli i aktivsta Horst Širmajer iz nemačkog grada Citau koji je od poljskog rudnika udaljen samo nekoliko stotina metara. „Apsurdno je da se loženje lignita nastavi još 25 godina“, rekao je on.
Izvor: Euraktiv.rs
