Kako su se sva kretanja širom sveta svela na minimum – avionski saobraćaj, javni gradski prevoz, ljudi na ulicama, poslovanje fabrike i kompanija, sve je manja i potražnja za naftom. Naftno tržište, uzburkano ekstremnim padom cena nafte, ali i konfliktnim odnosom između Saudijske Arabije, Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, dodatno je opterećeno jednim novim pitanjem – gde odložiti tolike zalihe?
Naime, postoji mogućnost da se pojavi problem nedostatka prostora za odlaganje ove sirovine. Čini se da postojeće rafinerije, skladišta, terminali, brodovi i naftovodi nisu dovoljni i da će možda popuniti svoje kapacitete za čuvanje nafte, pri čemu se postavlja pitanje gde će ostatak biti odložen.
Ovako nešto nije zabeleženo od 1998. godine.
U međuvremenu cena nafte i dalje je u padu. Neke lokalne cene u Americi beleže pad i na jednocifreni broj, dok se na pojedinim mestima održava cena od 20 dolara po barelu.
Nafta je do sada izgubila više od dve trećine vrednosti od januarskog vrhunca.
U toku je pokušaj pronalaska rešenja za ove „viškove“, pri čemu neki predlažu utovar na brodove. Na taj način, čini se, oko 20 odsto svetske flote za prevoz sirovina pretvorio bi se u plutajuća skladišta. Postoji bojazan da će već tokom ovog meseca oko 6 miliona barela nafte dnevno biti „bez smeštaja“, a u maju će to možda biti slučaj i sa 7 miliona barela na dan.
Pročitajte više:
Mnoge američke naftne kompanije ozbiljno razmatraju mogućnost obustavljanja proizvodnje, dok neke smanjuju potrošnju između 20 i 30 odsto. U planu je da se prvo ugase starije naftne bušotine, koje i nemaju više veliku produktivnost.
Jasno je da je ova kriza uslovljena pandemijom koronavirusa prolazna, ali isto tako veliku brigu stvara i mogućnost da kada se sve vrati na uobičajeno funkcionisanje, naftna industrija možda neće proizvoditi toliko nafte kao ranije jer će se bunari ugasiti. Tako bi se trenutni viškovi nafte mogli preobratiti u nedostatak ove sirovine, pri čemu se ne isključuje mogućnost da cene u budućnosti budu u ekstremnom porastu.
