Nemačka poljoprivreda suočava se, zbog mera uvedenih u borbi protiv pandemije, sa ozbiljnim manjkom sezonskih radnika. Poljoprivrednici u Nemačkoj godišnje angažuju oko 300.000 sezonaca, uglavnom u vreme setve i žetve različitih kultura. Više od 90 odsto tih radnika dolazi iz inostranstva, uglavnom iz zemalja istočne i jugoistočne Evrope.
Zatvaranje granica zbog korona virusa izazvalo je problem koji nemačka vlada pokušava da reši tako što bi u poljoprivredne radove bili uključeni tražioci azila i zaposleni iz drugih delatnosti koji su zbog epidemije trenutno bez posla.
Ministarka poljoprivrede Julija Klekner sa ministrom unutrašnjih poslova Horstom Zehoferom pokušava da izdejstvuje da se kratkoročno zaposlenje u poljoprivredi omogući i tražiocima azila, koji inače u vreme dok traje donošenje odluke o njihovom statusu nemaju pravo da rade.
„Mnogi od njih dolaze iz zemalja sigurnog porekla kao što su Albanija, Bosna i Hercegovina, Srbija ili Crna Gora, i oni žele da rade, da se uključe“, rekla je ministarka za izdanja nemačkog medijskog koncerna Funke.
Klekner je ukazala da su se već brojni zainteresovani javili portalu za posredovanje u nalaženju zaposlenja u poljoprivredi www.daslandhilft.de. „Navala je ogromna – više od 30.000 oglasa u prvih pet dana“, rekla je ministarka iz vladajuće konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU).
Portal je pokrenut 24. marta sa ciljem da se pronađe zamena za sezonske radnike u poljoprivredi, koji sada zbog pandemije ne mogu da dođu u Nemačku. Ubedljivo najviše sezonskih radnika u Nemačku svake godine dolazi iz Rumunije, gotovo 60 odsto, a jedna trećina ih dolazi iz Poljske.
Pročitajte još:
Međutim, vlada u Berlinu je 25. marta zabranila dolazak sezonskih radnika iz zemalja izvan EU i zemalja koje nisu deo šengenskog prostora, što je pogodilo Rumune i Bugare, dok je dolazak inače brojnih sezonaca iz Poljske otežala odluka poljskih vlasti da svi povratnici u zemlju moraju u dvonedeljni karantin.
„Žetva i setva ne mogu da se odlože kao koncerti ili sportske manifestacije“, istakla je Klekner, dodajući da su mnogi poljoprivrednici već zabrinuti i da zato država celim paketom mera pokušava da im pomogne i da u Nemačkoj pronađe ispomoć za poljoprivredne radove.
Ministarka je istakla da nivo samodovoljnosti Nemačke u pogledu nekih osnovnih životnih namirnica iznosi više od 100 odsto, ali da kod povrća i voća iznosi samo 40 odsto. Pojasnila je da je nemačkoj poljoprivredi po pravilu u martu potrebno 30.000 sezonskih radnika, a u maju čak 85.000, što je u sadašnjim okolnostima nemoguće.
Ona je već ranije upozorila na vremenski tesnac i da će tržište u maju osetiti posledice ako već sada ne bude posađeno povrće. „Veliki manjak radne snage ima ogroman uticaj na našu osnovnu proizvodnju „, rekla je Klekner.
Ministarka je predložila i da se u poljoprivredi kratkoročno zaposle i radnici u gastronomiji, koji su zbog naređenja o socijalnoj distanci i zatvaranja ugostiteljskih objekata i kafića ostali bez posla.
Nemačka vlada usvojila je nedavno niz mera koje poljoprivrednim proizvođačima treba da olakšaju da pronađu nedostajuću radnu snagu.
Među tim merama je da će sezonski radnici moći da rade 115 dana bez obaveznih socijalnih davanja, umesto kao do sada 70 dana. Biće moguće i sklapanje ugovora o privremenim i povremenim poslovima van radnog odnosa bez posebne dozvole.
Vlada je znatno podigla i visinu dopuštene dodatne zarade za primaoce prevremenih penzija i visinu neoporezivog dela zarade za skraćeno radno vreme. Deo novih rešenja je i fleksibilnije radno vreme, kao i zaštita poljoprivrednika od jednostranog raskida ugovora o zakupu do kraja juna.
Nova regulativa, prema rečima ministarke, ne treba samo da ohrabri sezonce da ostanu u Nemačkoj, već i da ohrabri potencijalnu radnu snagu, odnosno da omogući zaposlenima koji trenutno ne mogu, ili samo ograničeno mogu da rade u svojoj branši, da kratkoročno promene delatnost.
Nova regulativa je važna „da bi se fleksibilno reagovalo na krizu i na moguće kadrovsko pomeranje između privrednih grana“, saopštilo je nemačko Ministarstvo poljoprivrede.
Izvor: Euraktiv.rs
