Dugorepa, uralska sova, koja je krajem decembra pronađena povređena u banatskom selu Krajišnik, a potom prebačena u Prihvatilište za divlje životinje na Paliću, oporavila se, čime su se stekli uslovi za njeno vraćanje u prirodu. Ova izuzetno retka vrsta sove, puštena je na području Subotičke peščare.
Jedinka jedne od najvećih vrsta sove u Srbiji – dugorepa, poznata još i kao uralska, pronađena je 17. decembra u selu Krajišnik, kada je, pretpostavlja se, loveći plen, udarila u ogradu i ostala ošamućena. Ptica je potom prebačena u Prihvatilište za divlje životinje na Paliću gde je stigla 24. decembra, ugruvana, ali bez vidljivih fizičkih povreda. Preplašena sova je u prvih nekoliko dana odbijala hranu.
„U početku nije želela da jede i pije vodu, prva dva dana smo joj donosili više različitih vrsta mesa, ali polako se oslobodila pa je jela piletinu, teletinu, govedinu i, naravno, miševe. Bila je smeštena u prilično veliki kavez, ali i on je bio premali za nju jer je navikla na mnogo veći prostor“, kaže Andrijana Tot, kustos Zoološkog vrta „Palić“.
Nakon nešto više od mesec dana zatočeništva, ova jedinka se dokopala slobode.
„Nakon što je naš tim spasio sovu i prebacio je u Prihvatilište na Paliću, posmatrali smo njeno ponašanje, analizirali zdravstveno stanje i u proteklom periodu pokazala je znakove potpunog oporavka i bila je spremna da se vrati u prirodu“, rekao je Ilija Miljković iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
Pročitajte još:
O retkosti dugorepe sove govori i podatak da u Vojvodini ima svega desetak gnezdećih parova, a u celoj Srbiji oko stotinu. Njena prirodna staništa uglavnom su izolovane stare šume, a najbliže poznato su Vršačke planine i Tara. Krupna, snažna i veoma divlja, agresivna ptica, koja uglavnom izbegava ljude, dobar je letač i izuzetan lovac, a u ravničarske predele dovela ju je specifična „navika“ da zimi napušta planinu i šumu i provodi je u ravnici. Sova je pre puštanja na slobodu prstenovana radi daljeg praćenja.
„Zbrinjavanje, lečenje i kasnije puštanje u prirodu jedne ovakve vrste od izuzetnog je značaja kada znamo da je ova vrsta prilično retka na našim prostorima i spašavanjem svake jedinke pomažemo zaštićena područja i zaštićene vrste kao što je i ova dugorepa sova“, ističe Nikola Stojnić, ornitolog i Načelnik odeljenja za zaštićene vrste Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. „Ptice ove vrste imaju specifičnu naviku da tokom zime ne žive u planinama nego dođu u ravnicu, što nam je donelo dilemu gde da je pustimo i na kraju smo se odlučili da to bude ovde, u Subotičkoj peščari. Verujemo da će joj ovo stanište biti dobra baza da se ponovo vrati instiktima, da nađe hranu i zatim, kao i svaka ptica, poleti u svom pravcu.“
Nakon što je ova retka, dugorepa sova napustila svoj kavez u Prihvatilištu i našla slobodu u Subotičkoj peščari, u Zoološki vrt su stigle još tri povređene ptice, crvenokljuni labud, orao mišar i mala sova nazvana Lili. One će, kada se u potpunosti oporave, takođe biti puštene u prirodu.
Životinje koje dođu u prihvatilište, a nisu u prilici da se oporave, ostaju u posebno izdvojenom delu, gde timaritelji brinu o njima, ali nisu dostupni posetiocima Zoo vrta.
Izvor: Subotica.com
