Skupština Ujedinjenih nacija je proglasila 2020. godinu Međunarodnom godinom zdravlja biljaka, što je jedinstvena prilika za porast svesti ljudi o tome kako bi se njihovom zaštitom okončao problem gladi, smanjilo siromaštvo, očuvala životna sredina i podstakao ekonomski razvoj.
Iako predstavljaju proizvođače vazduha i izvor hrane, često zanemarujemo značaj biljaka. Taj vid neodgovornosti mogao bi da nam se obije o glavu i da ima razorna dejstva po naše okruženje. Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija procenila je da se godišnje, usled pojave štetočina i bolesti, izgubi oko 40 odsto useva. To se posebno loše odražava na poljoprivredu, glavni izvor zarade za ruralne zajednice, pri tom ostavljajući milione ljudi bez dovoljno hrane.
Pretnja po zdravlje biljaka sve je veća. Klimatske promene i ljudske aktivnosti su uticale na ekosisteme i uzrokovale gubitak biodiverziteta, čime su stvoreni novi prostori za razmnožavanje parazita. Njihovom širenju je doprinelo i povećanje međunarodnih putovanja i trgovine.
Pročitajte još:
Ipak, stručnjaci upozoravaju da bismo, dok tragamo za načinom za sprečavanje uništavanja biljnih vrsta, treba da imamo u vidu da pojedine otrovne hemikalije donose više štete nego koristi, pogotovo za oprašivače poput pčela.
