Problem klimatskih promena i porast svesti o zagađenju planete, upravljanje komunalnim otpadom postaju sve važnija pitanja u razvijenim državama. Sakupljanje, razvrstavanje i reciklaža otpada postaju nekome unosan posao, nekome šansa za razvoj, a mnogima glavobolja. Uspešnim se smatraju zemlje koje godišnje recikliraju oko trećinu ukupnog otpada, ali organizacija sakupljanja i prerade sirovina može biti izuzetno komplikovan proces, zbog čega Kanada gubi desetine miliona dolara godišnje.
Tri decenije nakon uvođenja programa za reciklažu, istraživanja pokazuju da Kanada reciklira tek oko 9 odsto sakupljenog otpada. Provincija Britanska Kolumbija pre 6 godina započela je program kakav imaju mnoge evropske države, razvrstavanje reciklažnog otpada u nekoliko posebnih kontejnera, i trenutno ima najbolje rezultate u reciklaži.
Sve počinje od kontejnera sa posebnim oznakama za papir, plastiku, staklo ili ostatke hrane. Sve ima svoje mesto i da razvrstavaju otpad u obavezi su svi, kaže zakon.
„Postoje i alternativne metode sakupljanja kesa koje isto mogu da se recikliraju, mogu da se recikliraju pakovanja čipsa ili slatkiša, to su neke stvari koje nama nikad ne bi pale na pamet“, kaže Marija Veličković.
Pročitajte još:
Gradska uprava organizuje odvoz kućnog đubreta, ali reciklažni otpad je briga privatnih kompanija koje jednom nedeljno prazne kontejnere i sadržaj odvoze na dalju obradu.
„Sad šta se sa njim radi zavisi, generalno u Vankuveru sva plastična pakovanja idu u istu vrstu smeća, a oni ih sortiraju, a šta se sa tim posle dešava to zavisi. Na primer, u Kanadi ne postoji fabrika za preradu papira, već se sve šalje u neka postrojenja u Americi, stiropor se šalje u Maleziju, jer oni od toga prave neku sirovinu koja se posle prerađuje, plastika se reciklira delimično ovde mada neki deo opet ide u Maleziju“, objašnjava Marija.
Izvoz reciklažnog materijala oslobađao je Kanadu većine tog otpada. Prošle godine, međutim, Kina, jedan od najvećih kupaca, prekinula je uvoz plastike za preradu, a isto planiraju Malezija i Filipini, nakon otkrića da je u tovarima reciklažne plastike iz Kanade pronađena i ona koja nije za ponovnu upotrebu.
Pogrešno razvrstavanje jedan od najvećih problema
Rešenja za skladištenje ili izvoz viškova nema, kao ni zvaničnog objašnjenja kako se u izvozu našlo i smeće kojem tu nije bilo mesto. Iako je pogrešno razvrstavanje jedan od glavnih uzročnika problema u reciklaži otpada.
„Mislim da oko 50 odsto ljudi ne brine zaista o tome, to kažem zato što vidim da ne ispiraju plastičnu ambalažu ili ne razvrstavaju đubre onako kako bi trebalo, pokušavaju da razvrstaju, ali možda zapravo i nisu sigurni gde šta ide, a sve to meni pravi dodatni posao i probleme“, žali se Metju Rosteski.
„Nisam baš oduševljen, ali ja volim da sve držim čisto i organizovano, ne mrzi me da to radim i sa đubretom“, navodi Ljubo Ivanov.
Muzičar u popularnom bendu, Ljubo ima imidž dobrog momka. Pa ipak, kada se doselio iz rodne Slovačke, ni uz najbolju nameru, nije bio siguran kako da pravilno razvrstava đubre.
„Prvi put sam bio zbunjen, ubacio sam jednu stvar u pogrešnu kantu, ali je na zidu u zgradi osvanula slika mog đubreta kao primer kako ne treba da se baca“, seća se Ljubo. Sliku je stavio upravitelj zgrade, jer lanac odgovornosti, podrazumeva da će novčanu kaznu platiti onaj koji đubre baca ili onaj ko je za zgradu odgovoran.
Uloga upravnika zgrada
Kao upravnik zgrade Metju mora da pregleda kante sa reciklažnim otpadom, da izbaci neprikladan sadržaj, iseče kutije koje zauzimaju prostor ili izvadi delove stakla iz kante za tegle i flaše koje nekoga mogu da povrede.
„Sa organskim đubretom imamo problem, morali smo da stavimo molbu na zid jer ljudi ubacuju ovde obične plastične kese, a ne biorazgradive, i to onda bude odbijeno, to ne žele da pokupe ljudi iz kompanije za odnošenje đubreta“, objašnjava Metju.
Dodatni problemi nastaju kada se takvo đubre ipak odnese. Sadržaj kante sa samo jednom plastičnom kesom ili kutijom od hrane ili kozmetike koja nije isprana, nije moguće reciklirati, pa kompanije koje su u obavezi da to čine, vrlo često takve, kontaminirane kontejnere isprazne na običnom đubrištu.
Stručnjaci predlažu donošenje zakona kojim bi proizvođači plastike bili odgovorni i za njenu reciklažu, a male korake preduzimaju gradovi poput Montreala koji je prvi zabranio upotrebu plastičnih kesa i Vankuvera, u kome će, do 2021. godine, osim kesa, biti zabranjena i upotreba plastičnih slamčica.
Ukoliko, ipak, ne bude velikih industrijskih promena nabolje, procenjuje se da će do 2030. godine Kanada izgubiti oko 11 milijardi dolara potencijalne zarade na preradi plastičnog otpada.
Dodatni problemi nastaju kada se takvo đubre ipak odnese. Sadržaj kante sa samo jednom plastičnom kesom ili kutijom od hrane ili kozmetike koja nije isprana, nije moguće reciklirati, pa kompanije koje su u obavezi da to čine, vrlo često takve, kontaminirane kontejnere isprazne na običnom đubrištu.
Stručnjaci predlažu donošenje zakona kojim bi proizvođači plastike bili odgovorni i za njenu reciklažu, a male korake preduzimaju gradovi poput Montreala, koji je prvi zabranio upotrebu plastičnih kesa, i Vankuvera, u kome će, do 2021. godine, osim kesa, biti zabranjena i upotreba plastičnih slamčica.
Ukoliko, ipak, ne bude velikih industrijskih promena nabolje, procenjuje se da će do 2030. godine Kanada izgubiti oko 11 milijardi dolara potencijalne zarade na preradi plastičnog otpada.
Izvor: RTS
