Možda nam se čini da je pojam kompostiranja novijeg datuma, te da su naše generacije došle do otkrića koje bi moglo da pomogne obnovi zemljišta, ali moraću da nas razočaram. Prošlo je oko 2.500 godina od kako je amazonski narod činio nešto od čega bi buduće generacije mogle da imaju veliku korist.
Nije nepoznato da je Amazonska prašuma veoma ugrožena, njenim krčenjem, prenamenjivanjem u poljoprivredno zemljište, klimatskim promenama i požarima. Bogatstvo biljnim svetom, omogućilo je da Amazon postane dom i za mnoge životinjske vrste. Vraćajući se u prošlost, neki predeli Amazona bili su prekriveni zemljištem koje je bilo siromašno kada je reč o hranljivim materijama. Davni amazonski narod, imao je dovoljno znanja da takvo zemljište obogati kompostom, kostima, glinom, drvenim ugljem i drugim materijama, što je dovelo do nastanka vrlo plodnog tla koje je poznato kao – tamna zemlja Amazonije.
Zahvalnost za zdravo i plodno zemljište Amazona, delom dugujemo upravo ovom narodu, a u budućnosti bi njihove zasluge mogle da budu još veće.
Naime, naučnici su prepoznali potencijal ovog zemljišta za obnovu Amazonske prašume. Kako bi to dokazali, sproveli su eksperiment u kontrolisanim uslovima. Imitirajući efekat globalnog zagrevanja, u plasteniku su povisili temperaturu vazduha. Saksije koje su se koristile u eksperimentu punili su različitim zemljištem. Deo saksija napunjen je samo kontrolnom zemljom, u drugi deo stavili su mešavinu kontrolne zemlje i tamne zemlje Amazonije (20 odsto), dok se u trećem delu našla samo tamna zemlja (100 odsto).
Kako je cilj eksperimenta da se pokaže mogu li pomoću tamne zemlje da se pašnjaci ponovo pretvore u šumu, u saksijama je najpre zasađena trava, koju su nakon što je porasla ’pokosili’, ostavljajući joj korenje unutar zemlje. U tako pripremljeno tlo, koje imitira pašnjake, zasađene su sadnice drveća i njihov rast praćen je naredna tri meseca.
U ovom periodu, pokazalo se da je tamno zemljište sadržalo više fosfora, kalcijuma, cinka, gvožđa, ugljenika i bakra u odnosu na kontrolno – bogatije je bilo mineralima.
Rezultat eksperimenta: u saksijama koje su sadržale delom tamno zemljište trava je rasla i do četiri puta gušća, dok je u 100 odsto tamnom zemljištu gušća bila za osam odsto. Neka stabla imala su od tri do šest puta viši rast, dok se za neke vrste stabala pokazalo da bez tamnog zemljišta ne bi mogla ni da rastu.
Veliki napori ulažu se u iznalaženje načina kako da se obnovi Amazon. Zdravo zemljište uslov je za zdrav život. Zdravo zemljište direktno ili indirektno omogućava život na planeti. Rast biljaka i drveća donosi nam hranu, vazduh, ublažava klimatske promene, eroziju zemljišta i drugo. Zbog toga što pre pesticidima i drugim zagađujućim materijama moramo da kažemo – zbogom, a naše zemljište da hranimo i štitimo, kako bi ono nama pružilo mnogo više.
Katarina Vuinac
