Značaj ekoloških poreza u Evropi

Evropskoj uniji, sa izuzetkom Hrvatske, ekološki porezi doneli su u 2011. godini 302.9 milijardi evra što predstavlja 2,4 % bruto domaćeg proizvoda (BDP) i 6,2% prihoda ukupnog poreza i socijalnih doprinosa, na šta ukazuju podaci statističkog ureda Evropskih zajednica (Eurostata).

Iako u te poreze potpadaju porezi na transport, zagađenje i resurse, najveći udeo ipak dolazi od poreza na energiju čiji je udeo 75% ukupnog poreskog prihoda od ekoloških taksi.

Evropska domaćinstva i privreda prilično podjednako dele teret ekološkog poreza dok je situacja nešto drugačija kod poreza na transport gde je odnos domaćinstvo – privreda (68% – 17%). Takođe, značajna je razlika između zemalja u pogledu procenta koji odlazi na ekološku taksu unutar EU gde prednjači Bugarska sa 10,6 % poreza na ekološke takse, a prate je Holandija, Slovenija, Malta i Letonija. Ovaj prihod rastao je između 2001 i 2007. godine sve dok se nije osetila kriza kada je prihod ekoloških taksi počeo da opada. Ipak sa prolaskom ekonomske krize 2010. godine prihod od poreza se vratio rastu, a 2011. godine bio je za 5 milijardi evra veći od dotadašnjeg maksimuma iz 2007.godine.

Prihodi stope ekoloških poreza razlikuju se od zemlje do zemlje, a kako bi se izbegao kontra efekat treba pronaći sredinu u donošenju visine poreza.