Povećanje potreba potrošača da se u svakom trenutku obezbedi električna energija za sve njihove potrebe predstavlja jedan od osnovnih uzroka složenosti elektroenergetskog sistema. Sve veća potrošnja električne energije u odnosu na njenu proizvodnju dovodi u pitanje stabilnost i rad celog sistema što za posledicu ima odstupanje napona i frekvencije od njihovih nominalnih vrednosti.
Problem se dodatno usložnjava pojavom obnovljivih izvora električne energije i njihovim sve većim udelom u distributivnoj mreži. Obzirom na njihovu varijabilnu prirodu, tačnije fluktuaciju proizvodnje električne energije koja se dobija iz tih izvora, problem napona i frekvencije u distributivnoj mreži se dodatno usložnjava.
Naime, pokrenuta energetska tranzicija i gašenje termoelektrana, tačnije odricanje od sagorevanja fosilnih goriva za dobijanje električne energije, ima za cilj smanjenje emitovanja gasova staklene bašte, a pre svega CO2. Istovremeno, kompletan energetski sistem je stavljen pred veliki izazov stabilnosti i kontinuiteta snabdevanja električnom energijom.
Poznato je da su termoelektrane stubovi stabilnosti elektroenergetskog sistema dok su obnovljivi izvori nestabilni činioci istih. Kako bi se obezbedio stabilan i održiv prelaz elektroenergetskog sistema proizvodnje električne energije sa termoelektrana na obnovljive izvore energije, stručna zajednica je složna u tome da je, uz nastavak povećanja instalisane snage vetrogeneratora i solarnih panela, potrebno uključiti i izgradnju optimalnih sistema za skladištenje električne energije. U upotrebi je nekoliko tehnoloških rešenja sistema za skladištenje električne energije kao što su: baterijski sistemi za skladištenje električne energije, komprimovani vazduh, zamajac i hidro pumpe (reverzibilne hidroelektrane).
Obzirom na prednosti u korišćenju određene tehnologije, baterijski sistemi za skladištenje električne energije su se izdvojili kao favoriti u odnosu na ostala tehnološka rešenja. Ono što izdvaja baterijske sisteme jeste njihova fleksibilnost u radu, brza izgradnja (implementacija), ekonomski brzo isplativo rešenje, a najbitnije od svega je to što imaju brz odziv koji se meri u milisekundama.
U fokusu:
Baterijski sistemi skladištenja električne energije već su globalno prisutni sa preko 20 gigavata instalisane snage, a tokom aprila ove godine u našem regionu je pušten u rad baterijski sistem skladištenja električne energije instalisane snage 10 megavata. Razlog za priključenje sve više ovakvih vrsta skladištenja električne energije su benefiti ekonomske, ekološke i tehničke prirode koje pružaju. Ove prednosti direktno uključuju poboljšanje kvaliteta električne energije, ublažavanje devijacije napona, frekventnu regulaciju, pomeranje opterećenja, nivelisanje opterećenja i smanjenje pikova. Olakšavaju integraciju obnovljivih izvora energije, proširenje mreže i sveukupno smanjenje troškova operativnih rezervi i redukcije gasova sa efektom staklene bašte.
Jedan od pozitivnih primera iz regiona je interesovanje termoelektrane „Gacko“ za ugradnju baterijskog skladišnog sistema. Termoelektrana „Gacko“ je u saradnji sa firmom Lidac, domaćim liderom u pogledu baterijskog menadžmenta, projektovanja i održavanja baterijskih sistema izradila idejni projekat baterijskog skladišnog sistema projektovane instalisane snage 30 megavata.
Na ovaj način termoelektrana bi smanjivala količinu sagorevanja uglja za dobijanje električne energije u pik časovima.
Baterijski skladišni sistem pozicioniran kod konvencionalnih proizvođača električne energije pomogao bi tranziciji ka potpunom prestanku korišćenja fosilnih goriva za dobijanje električne energije. Potrebno je znati da su pogrešnom procenom i projektovanjem moguće greške neadekvatne upotrebe ili pogrešnog lociranja baterijskog skladišnog sistema koje može dovesti do pogoršanja kvaliteta električne energije u distributivnim mrežama, smanjiti pouzdanost kao i kontrolu opterećenja, a takođe može negativno uticati na regulaciju napona i frekvencije.
Potreba za energetskim skladišnim sistemima električne energije postoji, a posebno za baterijskim skladišnim sistemima. Međutim, potrebno je da budemo maksimalno obazrivi prilikom njihovog projektovanja i pozicioniranja kako bismo izbegli pogoršanje postojećeg stanja energetskog sistema, a izvukli maksimum pozitivnih karakteristika i mogućnosti koje pružaju baterijski skladišni sistemi.
Priredila: Nevena Đukić
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE.
