Životni vek pojedinačnih pčela koje se drže u laboratorijskim uslovima za 50 odsto je kraći nego što je bio sedamdesetih godina prošlog veka, navodi se u novoj studiji objavljenoj na sajtu Univertiteta Merilend.
Kako bi se otkrio razlog gubitaka, naučnici su se fokusirali na stresore životne sredine, bolesti, parazite, kao i na izloženost pesticidima i ishranu.
Međutim, ovaj trend zabeležili su tokom poslednje decenije i američki pčelari, koji su prijavili visoke gubitke kolonija i smanjenu proizvodnju meda.
Uzimajući u obzir trend koji su zabeležili i američki pčelari, ovom studijom prvi put je pokazano da kraći životni vek medonoskih pčela nije izazavan samo stresorima iz sredine, već da postoji mogućnost da je reč o drugom faktoru.
Pročitajte još:
Faktor životne sredine isključen je oslanjajući se na podatak da su i američki pčelari beležili velike gubitke kolonija, koje ukazuju na kraći životni vek pčela. Činjenica da se pčele koje se drže u laboratorijskim uslovima izoluju iz kolonije neposredno pre nego što postanu odrasle, dovelo je do zaključka da do uzroka skraćenog životnog veka dolazi pre trenutka kada postaju odrasle jedinke i što je uvelo ideju da je reč o genetskoj komponenti.
Ono što je dobro, ukoliko je postavljena hipoteza tačna, jeste mogućnost da se ti genetski faktori izoluju, čime bi problem trebalo da bude rešen.
Faktor ishrane isključen je nakon što su pčele koje se drže u izolovanim uslovima hranjene na način da se oponašaju prirodi uslovi, ali životni vek ovih pčela ponovo je upola bilo kraći od onih nad kojima su se u izolovanim uslovima sprovodili slični eksperimenti sedamdesetih godina.
Na kraju, naučnici su izneli pretpostavku da bi njihove pčele koje se drže u laboratoriji mogle da dožive neku vrstu virusne kontaminacije niskog nivoa ili izloženost pesticidima tokom larvalne faze, kada leže u košnici i pčele radilice ih hrane. Međutim, pčele nisu pokazale očigledne simptome te izloženosti.
Iako se laboratorijsko okruženje veoma razlikuje od kolonije, raniji zapisi o pčelama koje se drže u laboratorijskim uslovima ukazuju na sličan životni vek kao kod pčela u kolonijama. Većina naučnika usaglašena je oko pretpostavke da će izolovani faktori koji smanjuju životni vek u jednoj sredini takođe smanjiti životni vek u drugoj.
Na osnovu analize svih faktora, naučnici su postavili pretpostavku da najverovatnije genetika utiče na trendove u pčelarskoj industriji.
Ipak, postavljenu hipotezu naučnici će dodatno ispitati upoređivanjem trendova životnog veka pleča i u drugim državama.
Sedamdesetih godina prosečan životni vek pčela bio je 34,3 dana, dok se danas govori o 17,7 dana.
U svetu je do sada zabeleženo oko 20.000 vrsta pčela, od čega samo šest do jedanaest vrsta proizvodi i skladišti med.
Katarina Vuinac
