Farbanju i ukrašavanju jaja za Uskrs, raduju se najmlađi, ali i stariji članovi porodice. Pripreme za jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika, budi kreativnost i sreću. Zbog toga se svake godine u nedelji pre Uskrsa posećuju pijace i prodavnice kako bi se nabavile veštačke farbe ali i povrće za prirodno farbanje, nalepnice, gaćice za jaja, ukrasne salvete za dekupaž i drugo, ali u prvom planu, uglavnom, znatno veće količine jaja.
Uzgoj živine na više načina negativno utiče na životnu sredinu, zbog čega bi trebalo da se uzgajivači okrenu održivijim praksama. U danima pred nama, kada se u domovima pravoslavnih vernika sprovode pripreme za proslavu Uskrsa, dobro bi bilo izneti još jedan od načina kako da ujedno učinimo srećnim nas, ali i našu planetu.
Do trenutka kada kokoška snese jaje, u značajnim količinama upotrebljava se jedan od kritičnih resursa – voda. S obzirom na to da se ova živina hrani žitaricama, voda je potrebna za zalivanje useva, kao što su kukuruz ili soja. Tu je i upotreba vode koju ove životinje piju, a ona se takođe koristi i za čišćenje i dezinfekciju prostora u kojem se uzgajaju, kao i dalji pogon. Inovativna rešenja omogućila su da održive farme koriste tehnologiju koja, primera radi, dozira vodu za piće onoliko koliko je potrebna, bez rasipanja. Takođe, za higijensko održavanje i zalivanje useva primenjuje se metod sakupljanja kišnice.
Tehnologija prati i kontroliše i optimalnu temperaturu. Iako je za ovakve procese potrebna dodatna upotreba električne energije, održive farme sve češće primenjuju postavljanje solarnih panela. Jedan od načina jeste njihova instalacija na krovovima objekata u kojima se živina uzgaja. Drugi način, ujedno rešava još jedan od problema u vezi sa uzgojem. Reč je o solarnim ogradama koje omogućavaju da se, sa jedne strane, životinje slobodno i bezbedno kreću na otvorenom prostoru, a sa druge strane proizvodi čistu energiju za potrebe farmera.
Većini je poznato da farmeri koriste često pesticide kako bi poboljšali useve potrebne za ishranu živine. Takođe se direktno u hranu ubacuju ne tako zdravi dodaci, za brži i bolji rast. Ne samo za životinje i ljude, već su ovake prakse vrlo štetne za životnu sredinu, a kao začarani krug, od zdravlja prirode zavisi i zdravlje svih živih bića. Kako bi se smanjila upotreba štetnih supstanci, ono što farmeri mogu da primene, jeste da od izmeta živine proizvedu organsko đubrivo za uzgoj useva potrebnih za ishranu ovih životinja.
Ovo su samo neki od načina kako farme mogu da postanu održivije. Aktivnosti koje se sprovode kako bi se zadovoljile potrebe čoveka ne moraju nužno da predstavljaju veliku pretnju po životnu sredinu. Nekada je potrebna samo dobra volja da načinimo prvi korak premo održivijom budućnosti.
U duhu predstojećeg praznika, želela bih da podstaknem sve ljude dobre volje da probude u sebi brigu prema prirodu i da svoju kreativnost preusmere na ideje koje će srećnima učiniti i njihove najbliže, ali i planetu. Različiti su načini kako i farbanje i ukrašavanje uskršnjih jaja može da bude eko. U prodavnicama mogu da se pronađu boje na prirodnoj bazi, a uvek su tu i tehnike koje su naše bake koristile – dobijanje prirodnih boja, recimo, od povrća kao što je ljuska luka, crveni kupus ili od začina za koji ću kao primer navesti kurkumu.
Katarina Vuinac
