Dok nezapamćena energetska kriza potresa evropsko tržište, Nemačka i Belgija planiraju zatvaranje preostalih nuklearnih elektrana. Stručnjaci ocenjuju da je to novi udar na bezbednost snabdevanja i na cenu gasa i struje.
Posle nuklearne katastrofe u Fukušimi 2009. godine, Nemačka je odlučila da odustane od nuklearne energije. Ipak, gašenje nije išlo planiranom dinamikom, pa od 17 nuklearki, radi još šest. Prema novoj odluci, tri će zatvoriti do kraja godine.
„Njihova odluka je neopoziva. Do kraja iduće godine oni će isključiti sve nuklerne elektrane iz pogona. Osloniće se na obnovljive izvore kojih je četrdesetak odsto, vetar i sunce uzeće jedan deo iz gasa, 12 odsto, koliko su dobijali iz nuklearki“, kaže prof. dr Miodrag Mesarović, generalni sekretar Komiteta Srbije u Svetskom savetu za energiju.
Uoči praznika, belgijska vlada je prelomila da do 2025. godine gasi preostale dve nuklearke.
Iako je to deo energetskog plana zemlje, zbog energetske krize i zahteva dela poslanika ostavili su mogućnost da tu odluku u martu iduće godine preispitaju.
Istovremeno, izdvajaju 100 miliona evra za istraživanje nuklearne energije kako bi nadomestili manjak struje.
Pročitajte još:
„Izlazak iz nuklearne energije je zaista potvrđen, ali uz dva uslova: prvo moramo da obezbedimo energetsku bezbednost, a drugo moramo da održavamo stabilne cene. Ova vlada donosi odluke sa neophodnim oprezom, kako bi se osiguralo snabdevanje“, kaže Aleksander de Kro, belgijski premijer.
Ugasiti nuklearku je težak posao, jer zahteva mnogo bezbednosnih procedura, a i košta. Kažu, jeftinije je izgraditi nuklearku nego je zatvoriti.
Nemci su ove godine za te namene odredili čak 2,4 milijarde evra. Stručnjaci ocenjuju da će to dodatno uzdrmati uzavrelo tržište energije.
„Tako će napraviti ozbiljan poremećaj ne samo na svom, nego i na evropskom tržištu jer su najveća potrošačka i proizvođačka sila u Evropi„, kaže Mesarović.
U svetu ima 450 nuklearki, a globano gledano od letos nuklearna energija doživljava renesansu. Trenutno se gradi 31 nuklearka, trećina je u Kini. U Evropi su u izgradnji četiri nove elektrane.
„Mnoge zemlje: Kina, Koreja, Amerika, Francuska, ne razmišljaju uopšte da li da grade nuklearke, zašto? Zato što će fosilna goriva nestati. Kini je u narednih 25 godina potrebno pet puta više energije nego celom svetu zajedno. Naravno da oni ne razmišlju ni o čemu drugom sem o nuklearnim elektranama„, kaže Ilija Plećaš, naučni savetnik u JP „Nuklearni objekti Srbije“.
Prema podacima Međunarodne agencije za energiju, nuklearne elektrane u svetskoj proizvodnji obezbeđuju 10 odsto energije i jedan su od glavnih aduta u globalnoj borbi za smanjenje emisije ugljen-dioksida.
Izvor: RTS
