Na teritoriji Grada Bora 46 odsto površine obuhvata poljoprivredno zemljište (39.293 hektara), oranice, njive, livade, pašnjaci, voćnjaci i vinogradi. Kao posledica višedecenijskog rudarenja oštećeno je i uništeno blizu 60 odsto od ukupnog poljoprivrednog zemljišta.
Topljenje rude bakra dovelo je do visoke koncentracije sumpor dioksida u vazduhu koje su uništile biljni svet, uzrokovale oštećenja zemljišta i direktno uticale na smanjenje plodnosti zemljišta. Zagađenje nastaje i usled stvaranja divljih deponija i neispravnosti uređaja za prečišćavanje fekalnih voda biodiskova.
Program podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i ruralnog razvoja za Grad Bor, kao jedan od ciljeva, definiše održivo korišćenje poljoprivrednog zemljišta. Na teritoriji grada postoje određene površine državnog poljoprivrednog zemljišta koje je zagađeno, odnosno nije pogodno za poljoprivrednu proizvodnju. Takođe postoji i velika površina državnog neobradivog poljoprivrednog zemljišta lošeg kvaliteta koje se ne koristi.
Pročitajte još:
Održivo korišćenje, postiglo bi se stavljanjem u funkciju zemljišta koje se godinama ne koristi, a korišćenjem istog kao šumskog, odnosno sprovođenjem namenskog pošumljavanja, može se iskoristiti u proizvodnji drvne mase, ali i ublažavanja erozije i klimatskih promena.
Nažalost, na hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta se ne koristi i vremenom zarasta u korov i trnje.
“Iz tog razloga Grad Bor će kroz više javnih nadmetanja ponuditi u zakup 1.293 hektara poljoprivrednog zemljišta na različitim lokacijama. Unazad nekoliko godina nije bilo mnogo zainteresovanih za zakup, iako je cena jako niska, oko 2.000 dinara po hektaru u zavisnosti od kvaliteta parcele i sve to na godišnjem nivou”, kaže Branislav Jovanović, poljoprivredni inženjer i načelnik odeljenja za poljoprivredu.
Ceo tekst pročitajte OVDE.
Izvor: Agroklub
