Za uzgajane biljke od izuzetne važnosti je pH reakcija zemljišta. Većini biljnih vrsta odgovara kada je ono slabo kiselo ili neutralno u rasponu od 5,6 do 7,2. Međutim, ono može biti kiselo, ali i bazno.
Potreba za kalcifikacijom zasniva se na rezultatima analize i sprovodi se kada se radi o kiselom zemljištu, što je najčešći slučaj. Cilj je da se promenom pH vrednosti osigura poboljšanje fizičkih, hemijskih i bioloških osobina.
Letnji i jesenji termin
Izvodi se kada je prethodni usev uklonjen sa parcele. U letnjem terminu se obavlja posle žetve ozimih i ranih jarih kultura. U ovom se slučaju kalcijum iz đubriva aktivira do prolećne setve. Ovo je optimalan rok, jer se ono do tada izmeša sa zemljom i ima dovoljno vremena da se procesi uspore. Najbolje ga je obaviti sa zaoravanjem strnjišta, što obezbeđuje unošenje organske mase. Kalcifikacija najveći efekat postiže u drugoj godini od primene pa tada treba uzgajati biljke koje su najosetljivije na kiselost: lucerku, ječam, cveklu.
Drugi povoljan termin za tretman je jesen. Postupak se obavlja posle žetve suncokreta, soje, kukuruza i vađenja šećerne repe.
Zima i proleće su najnepovoljniji za realizaciju. Procesi u zemljištu su intenzivni, a gubimo vegetacijski period.
U istoj godini se ne preporučuje đubrenje stajnjakom, jer kalcijum ubrzava gubitak azota i procese mineralizacije. Izuzetak je veoma kiselo zemljište gde u letnjem terminu obavljamo njegovo dodavanje, a stajnjak u kasnu jesen.
Pročitajte još:
Prednosti kalcifikacije
Kada pH reakcija ima niže vrednosti od pet dolazi do inaktivacije mnogih hranljivih elementa. Promenom pH reakcije oni postaju dostupni biljkama. Što je zemljište kiselije, to se brže oslobađa kalcijum iz dodatog đubriva. Osim toga, sprovođenjem postupka poboljšava se apsorpcija hraniva iz zemljišta i popravljaju se vodno – vazdušne osobine.
Njime se smanjuje sadržaj teških metala koji mogu da oštete zonu korenovih dlačica, a najopasnije je delovanje aluminijuma, mangana i gvožđa. S druge strane, povećava se pristupačnost fosfora, vodni kapacitet i sprečava ispiranje hranljivih sastojaka. Ubrzavaju se procesi razlaganja organske materije i mineralizacije.
Na mahunarkama se razvijaju kvržice azotofiksirajućih bakterija. Njihov rast i razvoj smanjuje ili potpuno zaustavlja kisela sredina. S povećanjem pH reakcije sprečava se nastanak raznih biljnih oboljenja. Jedno takvo je kila kupusa koja se često javlja kada ovu kulturu uzgajamo na kiseloj zemlji.
Odabir đubriva
Za ovu agrotehničku meru najčešće se koriste kalcijum oksid i karbonat, dok se hidroksidna đubriva, gašeni kreč i silikati, ređe koriste. Oksidi reaguju intenzivnije i brže deluju na povećanje vrednosti pH reakcije, odnosno brže smanjuju kiselost zemljišta. Dejstvo traje između tri do sedam godina u zavisnosti od zemljišta i količine primenjenog đubriva.
Postupak se izvodi po mirnom danu bez vetra. Odmah posle primene obavlja se zaoravanje kako bi se đubrivo izmešalo sa zemljištem i sprečilo da ga vetar odnese.
Izvor: Agro klub
