Jedna nedavno objavljena studija slučaja porodične kuće u Srbiji pokazala je da zamena električnog kotla toplotnom pumpom može da se isplati za samo četiri godine.
Razlog tako brzog povraćaja investicije je u smanjenoj potrošnji električne energije: nakon što je zamenila električni kotao toplotnom pumpom, porodična kuća iz studije, koja se nalazi u Kragujevcu, površine 130 m2, napravila je drastičnu uštedu u potrošnji – čak 30 odsto u zimskim mesecima, dok su troškovi za grejanje bili smanjeni za 50 do 70 odsto.
Da bi se ostvarili ovako dobri rezultati, bilo je neophodno da se ispune neki konkretni uslovi. Porodična kuća iz studije je relativno nova, izgrađena 2018. godine, sa podnim grejanjem, a objekat je dobro izolovan – energetski razred „C”, troslojna stakla, PVC stolarija, 12 cm izolacija.
Pročitajte još:
- Izmeštanje više od 60.000 tona pepela iz kragujevačke toplane
- Grad Zrenjanin nastavlja sa unapređenjem kvaliteta vazduha
- Stabilna grejna sezona u Užicu: Najavljeno poskupljenje i letnji radovi na toplovodu
Usled upotrebe električnog kotla, njena potrošnja električne energije je u zimskim mesecima prelazila u crvenu zonu, pa su računi za električnu energiju u zimskim mesecima iznosili i 30.000 dinara mesečno.
Prelaskom na toplotnu pumpu, ovakav objekat smanjio je potrošnju električne energije na godišnjem nivou za oko 7.000 kWh, što je rezultiralo i manjom prosečnom cenom kilovat-časa i omogućilo tako brz period povraćaja investicije.
Međutim, vreme povraćaja investicije može drastično da se razlikuje u zavisnosti od okolnosti. Evo šta o prelasku na grejanje toplotnom pumpom u Srbiji kažu saznanja iz energetike.
Prvo i osnovno: period otplate investicije može da se izračuna na osnovu detaljne tehno-ekonomske analize i on značajno zavisi od toga koji je sistem grejanja prvobitno bio u objektu.
Kao što se vidi na primeru iz studije, najbrže se isplati ako se menja sistem čiji se rad zasniva na potrošnji električne energije, kao što su električni kotlovi ili grejalice, i tada se period otplate kreće u granicama od tri do pet godina, u zavisnosti od složenosti sistema grejanja, izbora proizvođača pumpe i drugih odluka od kojih zavisi cena ugradnje.
Međutim, ako se objekat greje na gas, tj. ako se sa grejanja na gas prelazi na toplotnu pumpu to može biti daleko manje isplativo, a ponekad i neisplativo.
Naime, u tom slučaju period otplate može da bude i veći od 20 godina, jer su mesečne uštede u računima za grejanje relativno male, a inicijalna investicija je visoka: za dobro izolovan objekat od 120 do 150 m2, toplotna pumpa vazduh-voda može koštati između 3.000 i 7.000 evra.
Ako je domaćinstvo veliko, i već predstavlja značajnog potrošača električne energije iako se greje na gas, onda je situacija još nepovoljnija, jer prelazak na toplotnu pumpu može da mu pomogne da „pređe” u crvenu zonu potrošnje električne energije, da drastično poveća svoje mesečne troškove i tada investicija može da postane sasvim neisplativa.
Pored sistema grejanja sa kog se prelazi na toplotnu pumpu, važan faktor je i lokacija, odnosno vremenski uslovi.
Hladniji krajevi uslovljavaju neku drugu toplotnu pumpu, a ne vazduh-voda, jer njima opada efikasnost kako opada temperatura; ako su dnevne temperature niske, treba razmišljati o pumpama zemlja-voda, jer one rade sa značajno većom efikasnošću. Međutim, one su istovremeno i skuplje, što opet menja računicu isplativosti.
Najbolje rešenje, koje kombinuje i ekonomsku isplativost i ekološke benefite, je kombinacija toplotne pumpe i solarnih panela.
Naime, ovakva investicija omogućuje velike uštede jer fotonaponski paneli mogu smanjiti troškove električne energije za grejanje, kao i za druge potrošače u domaćistvu.
Grubom procenom, za gorenavedeno domaćinstvo od 130 m2, inicijalna investicija od oko 10.000 evra za solarnu elektranu snage osam kilovata i toplotnu pumpu vazduh-voda višestruko bi smanjila troškove za električnu energiju, to jest na oko samo 20.000 dinara godišnje.
Piše dr Mladen Josijević sa Fakulteta inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu za portal Klima101
Tekst u celosti pročitajte ovde.
