Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović predstavila je u Skupštini Srbije Predlog zakona o klimatskim promenama koji će doprineti borbi protiv ovih promena kroz uspostavljanje sistema za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i sistema za povećanje otpornosti sektora koji su najviše pogođeni ovim izazovima savremenog vremena.
Ukoliko ga poslanici usvoje, Srbija će biti među prvim zemljama Zapadnog Balkana, koja ima ovakav akt, a to će se pozitivno odraziti i na privredni rast i razvoj, povećanu konkurentnost privrede, privlačenje investicija, a sve u skladu sa standardima i zahtevima tržišta Evropske unije.
Kako je navela, Predlogom zakona o klimatskim promenama propisuje se izrada važnih strateških dokumenata, koji treba da se donesu u roku od dve godine od usvajanja pomenutog krovnog zakonskog rešenja.
“Reč je o strategiji niskougljeničnog razvoja, akcionom planu za sprovođenje strategije, kao i o programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Ovi dokumenti imaju za cilj da utvrde smernice za ekonomski razvoj praćen niskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte u sektorima energetike, industrije, poljoprivrede, saobraćaja, građevinarstva i upravljanja otpadom”, precizirala je ministarka, navodi se na sajtu Vlade.
Sprovođenje ovog zakona doprinelo bi poboljšanju stanja životne sredine, boljem kvalitetu vazduha i zdravlju građana.
“Naša zemlja opredeljena za to da svoj budući rast i razvoj zasniva na inovacijama, zelenoj energiji i otvaranju novih, zelenih radnih mesta” navela je Vujović.
Srbija pripada jednom od najugroženijih regiona kada je u pitanju uticaj klimatskih promena. Trend rasta srednje godišnje temperature u Srbiji veći je nego na globalnom nivou, što je posebno uočljivo nakon 1980. godine.
Pročitajte još:
“Uticaj klimatskih promena na građane i privredu više ne sme da se zanemaruje jer su ekstremni klimatski događaji poput poplava, suša, požara i toplotnih talasa sve jači i učestaliji. Štete i gubici u Srbiji koje su izazvale elementarne nepogode i prirodne katastrofe od 2000. godine do danas, procenjuju se na približno sedam milijardi evra”, objašnjava ministarka i dodaje su uticajem negativnih efekata klimatskih promena najviše pogođeni zdravlje, poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda.
Kako je zaključila promena klime je problem čitave planete, ali i svakog građanina Srbije. Zato će ovaj zakon, po usvajanju, biti naš prvi korak u odlučnoj borbi protiv klimatskih promena. Naša je obaveza da sačuvamo zemlju za buduće generacije i našu decu.
Energetski portal
