Klimatske promene je novoizabrani američki predsednik nazvao egzistencijalnom pretnjom i rekao da očekuje da ceo svet pod hitno preduzme mere koje bi dovele do smanjenja emisije, čemu će težiti i Amerika po povratku u Pariski klimatski sporazum.
Pristupanje sporazumu iz 2015. godine potpisala je administracija bivšeg predsednika Baraka Obame, obećavši da će do 2030. smanjiti emisiju gasova za 26 do 28 odsto, računajući na osnovu nivoa iz 2005. godine. Povlačenje iz sporazuma razbesnelo je demokrate, koje optužuju Trampa da je tom odlukom prodao budućnost američke dece.
Rusija, koja je nakon dugog oklevanja prošlog meseca ratifikovala Pariski sporazum, smatra da je bez učešća Amerike teško govoriti o njegovoj efikasnosti.
Iako Bajden ne podržava „Nju grin dil“ (New Green Deal – klimatski i paket radnih mesta koji je predložilo levo krilo njegove stranke), on je predložio federalno ulaganje u visini od 1,7 milijarde dolara u istraživanje zelene tehnologije. Američki predsednik planira da sa svojim ekonomskim planom stvori nova radna mesta koja će se baviti stvaranjem proizvoda zelene energije.
Želja najnovijeg američkog predsednika je da SAD dostignu neto nulu emisija gasova do 2050. godine, na šta se obavezalo i više od 60 drugih zemalja 2019. godine.
Mnogi su optimistični po pitanju nove politike koja očekuje Ameriku, pa je tako šef nemačke diplomatije Hajko Mas izrazio je nadu da će administracija Bajdena vratiti SAD na svetsku scenu kao „aktivnog igrača“ i pridružiti se drugim zemljama u suočavanju sa globalnim izazovima, poput klimatskih promena, migracija i pandemije koronavirusa.
Na vrhu „crne liste“ najvećih emitra ugljenika su Kina i Indija još uvek nisu pristupile ovom savezu.
Pročitajte još:
Deset akcija koje Bajden planira da pokrene prvog dana kao predsednik za borbu protiv krize i smanjenje emisija:
-Zahtevaće ograničenje zagađenja metanom za pogone na naftu i gas
-Koristiće savezni sistem javnih nabavki da bi se što pre došlo do vozila sa 100 odsto čistom energijom i nultim emisijama
-Osiguraće da zgrade i objekti američke vlade budu efikasniji i klimatski spremni
-Sprovešće već postojeći Zakon o čistom vazduhu (Clean Air Act) i smanjiti emisiju gasova staklene bašte iz transporta razvojem novih standarda ekonomičnosti goriva kako bi se osiguralo da se sva nova prodaja lakih i srednjih vozila elektrifikuje, a obećava i dodatna poboljšanja u razvoju teških vozila
-Udvostručiće tečna goriva poput naprednih biogoriva i učiniće poljoprivredu ključnim delom rešenja klimatske krize
-Smanjiće emisije i potrošačke troškove kroz nove standarde za efikasnost uređaja i zgrada
-Zahtevaće da odluke o davanju saveznih dozvola prvo razmotre efekte emisije gasova sa efektom staklene bašte i uticaj na klimatske promene i obezbede da svako ulaganje savezne infrastrukture smanji zagađenje klime
-Zahtevaće od javnih preduzeća da u svojim lancima snabdevanja otkrivaju klimatske rizike i efekte staklene bašte
-Zaštitiće biodiverzitet, usporiće stopu izumiranja ugroženih vrsta i konzervirati 30 odsto zemalje i vode na američkom tlu do 2030. godine
-Trajno če zaštititi Arktički nacionalni rezervat za divlje životinje, uspostaviće nacionalne parkove i spomenike, zabraniti nove dozvole za naftu i gas na javnim zemljištima i vodama, modifikovaće tantijeme kako bi se uzeli u obzir klimatski troškovi i kreiraće programe za unapređenje pošumljavanja i razvoj obnovljivih izvora energije na tlu saveznih država i voda kako bi se udvostručio priobalni vetar do 2030. godine
Stef Feldman, Bajdenov direktor političke kampanje, rekao je za Si-En-En (CNN) da je Bajdenov klimatski plan „plan svih vlada“ i na njemu će se raditi u svim odeljenjima i agencijama.
