WWF Adria objavila je pregled važnih i uspešnih aktivnosti koje su tokom 2025. godine realizovane širom regiona u oblasti zaštite prirode, klimatskih politika i održivog upravljanja prirodnim resursima.
U Srbiji je sproveden niz značajnih akcija, među kojima se izdvaja ona u Specijalnom rezervatu prirode Gornje Podunavlje. U srpskom delu UNESCO-ovog petodržavnog rezervata biosfere Mura–Drava–Dunav posađeno je više od 30.000 sadnica autohtonih vrsta crne i bele topole, hrasta i vrbe. Kako navode iz WWF Adrije, ovom akcijom doprinosi se obnovi poplavnih šuma, koje imaju ključnu ulogu u očuvanju biološke raznovrsnosti i ublažavanju klimatskih promena.
Tokom godine završen je i projekat Bezbedna priroda i klima (SAFE), u okviru kojeg je, uz podršku Evropske unije, realizovan 41 lokalni projekat i osnažena 31 organizacija civilnog društva.
– Tako smo pokrenuli građane od Vranja, Pirota i Niša, preko Novog Pazara, Kraljeva, Paraćina, Užica i Kragujevca, zatim Beograda, Pančeva, Starog Slankamena, Novog Sada i Sremskih Karlovaca, pa do Kikinde i Bačkog Monoštora, da budu svesni svoje uloge u kreiranju lokalnih politika – poručuju iz WWF Adrije.
Pročitajte još:
- Šalinački lug pod zaštitom kao prirodno dobro od nacionalnog značaja
- Vatrometi ugrožavaju ptice i životinje: DZPPS upozorava na ozbiljne posledice pirotehnike
- Počelo uklanjanje nelegalnih objekata u NP Skadarsko jezero
Posebna pažnja posvećena je i radu sa mladima. Srednjoškolci iz dve škole u Aleksincu osnaženi su u oblastima pravedne tranzicije i korišćenja obnovljivih izvora energije, a njihovi stavovi i predlozi pretočeni su u izveštaj sa preporukama namenjenim donosiocima odluka. Kako ističu iz organizacije, pravedna tranzicija podrazumeva pošten ekonomski i društveni prelazak na zelene izvore energije, uz podršku države koja može da omogući nova ulaganja i otvaranje radnih mesta.
Aktivnosti su sprovedene i na Staroj planini, gde je na više od dva hektara površine posađeno više od 300 sadnica divlje jabuke, kruške, šljive, trešnje, oraha i mečje leske. Ova akcija doprinosi očuvanju biodiverziteta i jačanju povezanosti koridora velikih zveri, dok su postavljene foto-zamke omogućile praćenje prisustva i kretanja divljih životinja u ovom području.
Pozitivni rezultati zabeleženi su i u Bosni i Hercegovini, gde je u Hutovom blatu restaurirano 1.488 hektara močvarnih površina, jednom od najvrednijih ramsarskih područja jugoistočne Evrope. Obnovom prirodnih kanala i tresetišta unapređena je sposobnost ovog ekosistema da apsorbuje velike količine ugljen-dioksida, čime se daje značajan doprinos ublažavanju klimatskih promena.
Energetski portal
