Vlada Srbije usvojila je program zaštite vazduha i za sada se radi na aktivnostima gašenja kotlarnica koje rade na mazut i lož ulje i zamene individualnih ložišta, rekla je na 12. Međunarodnim danima energetike i investicija Aleksandra Radinović, savetnica u kabinetu Premijera Srbije zadužena za oblast zaštite životne sredine.
Ona je na panelu posvećenom poboljšanju kvaliteta vazduha istakla da su istraživanja Agencije za zaštitu životne sredine pokazala da je grejanje u Srbiji najveći izvor zagađenja vazduha i stvaranju PM čestica.
Dodala je da Vlada izdvaja pet puta više sredstava iz budžeta za sledeću godinu za potrebe gašenja kotlarnica koja rade na mazut i lož ulje.
Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije planira da uz pomoć sredstava Svetske banke dodeli novac građanima za saniranje individualnih ložišta, njih oko 50.000, do 2027. godine, navela je ona.
Dodala je i da se planira mera pošumljavanja poljoprivrednih površina koje nisu date u zakup poslednjih nekoliko godina, odnosno koje su lošijeg kvaliteta.
Pročitajte još:
- ČIME JE VAZDUH U SRBIJI NAJVIŠE BIO ZAGAĐEN U 2022.
- VEĆI BUDŽET I VIŠE MERA ZA POBOLJŠANJE KVALITETA VAZDUHA
- I DALJE UDIŠEMO PREKOMERNO ZAGAĐEN VAZDUH
Predstavnik Energetske zajednice Peter Vajda rekao je da je tema zagađenja vazduha „došla na vreme“, da je ono regionalni ali i evropski problem.
,,Moramo videti prave rezultate svih mera. Akademska zajednica govori o energetskoj trilemi – održivosti, efikasnosti i korišćenju. Svi žele da imaju siguran i održiv energetski sistem ali ne možemo imati nešto jeftino i brzo, a da bude dobrog kvaliteta“, rekao je Vajda.
Dodao je da se sada svet mora preusmeriti na održivost i temu zagađenja vazduha jer je to prioritet, a da Srbija konkretno radi dosta stvari kako bi ovo pitanje poboljšala.
,,Srbija proporcionalno svom stanovništvu i kapacitetima dobro radi svoj posao koji se tiče zelene energije„, kazao je on.
Predstavnik Ministarstva energetike i rudarstva Republike Srpske Boris Lubarda rekao je da je energetska tranzicija izazov za tu zemlju i da bez pomoći sa strane ne može da postigne ciljeve, ali da je dekarbonizacija ubrzana u poslednje dve do tri godine u BIH.
,,Napravili smo dekarbonizacijski plan, a jedna od ključnih stvari jeste da se u narednom periodu ne planira izgradnja bilo kakvih termoelektrana, ali i da se smanji potrošnja energije i povećaju obnovljivi izvori„, rekao je Lubarda.
Dodao je da je Bosna i Hercegovina dala 15 do17 milijardi evra za potrebe energetske tranzicije i da planira da izbaci u potpunosti fosilna goriva i poveća udeo biomase.
Ključni zagađivači u Republici Srpskoj su tri stare termolektrane i jedna nova napravljena 2016. godine, dok daljinsko grejanje nije veliki zagađivač.
Predstavnik Grada Pirota Bojan Ivković rekao je da je grad identifikovao sektor privatnih kuća koji koristi biomasu ili individualne izvore toplote kao dominantan izvor zagađenja.
,,Imali smo puno aktivnosti do sada, ali smo došli do zaključka da mnogo dobrih mera koje se dobro sprovedu – na kraju ne daju dobar rezultat“, rekao je on.
Dodao je da je grad od USAID-a dobio podsticaj, da se napravi katastar individualnih ložišta koji je preduslov da se definišu mere energetske efikasnosti u tom gradu.
Profesor na Šumarskom fakultetu u Beogradu Branko Glavonjić, koji je učestvovao u popisu individulanih ložišta u Pirotu, naveo je da preliminarni rezultati pokazuju da su najzastupljeniji uređaji u domaćinstvu šporet i peć.
Zatim slede konvencionlani kotlovi na drvo i ugalj, pa TA peći, kotlovi nove genarcije na biomasu, elektrokotlovi, klime, grejalice…, kazao je on.
On je naveo i da se drvo kao energent koristi u 73 odsto domaćinstava u Pirotu, da osam procenata koristi pelet, a da 17,66 procenata pirotskih domaćinstava koristi struju.
Podsetio je da građani žive u zabludi da će sirovim drvetom potrošiti manje novca i da će na taj način uštedeti i grejnu sezonu prebroditi lakše finansijski.
Kako je naglasio, građani su svesni starosti svojih ložnih uređaja i toga da postoje oni bolji i efikasniji, dok ih neznanje kada je u pitanju popunjavanje raznih formulara prilikom aplikacije na javne pozive, usporava i dodatno destimuliše.
Panel je održan na 12. Međunarodnim danima energetike i investicija na Novosadskom sajmu u organizaciji Novosadskog sajma, Grada Novog Sada i Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, u partnerstvu sa Agencijom za razvoj Sjedinjenih Američkih država (USAID) i njenim projektom “Bolja energija“.
Izvor: Nova ekonomija
