Skoro dve trećine građana Srbije zainteresovano je da postane „kupac-proizvođač“ električne energije, 45 odsto je zainteresovano za subvencije države, dok više od jedne trećine ispitanika nije uopšte upoznato s državnim subvencijama za uvođenje obnovljivih izvora energije u domaćinstvima, pokazalo je najnovije istraživanje Centra za unapređenje životne sredine o stanju, potrebama i stavovima građana naše zemlje u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.
Obnovljive izvore energije za zagrevanje vode, grejanje ili hlađenje koristi samo 3,8 odsto domaćinstava, i to najviše solarnu energiju (3,2 odsto), dok geotermalnu energiju koristi samo 0,6 odsto ispitanika.
Građani Srbije za grejanje najčešće koriste sopstveno etažno grejanje (32,5 odsto), daljinsko grejanje putem toplana (31,7 odsto) i električne uređaje (15,7 odsto). Štednjaci na čvrsta goriva su i dalje veoma prisutna vrsta grejanja (skoro 10 odsto) i skoro pet puta su više zastupljeniji na selu nego u gradu.
Pročitajte još:
Kada izuzmemo ispitanike koji koriste daljinsko grejanje putem toplana, energenti koje najviše koristimo za grejanje u domaćinstvu su električna energija (41,5 odsto) i drvo (29,3 odsto). Slede gas (12,9 odsto), drvna biomasa (12,3 odsto) i ugalj (3,4 odsto), dok samo 0,6 odsto domaćinstava za grejanje koristi energiju dobijenu iz obnovljivih izvora.
Električna energija se u gradovima koristi tri puta više nego u ruralnim područjima, dok tamo preovlađuje upotreba ogrevnog drveta. Ugalj kao energent za grejanje znatno je prisutniji u seoskim sredinama nego u gradu, i to najviše u Južnoj i Istočnoj Srbiji.
U prethodnih deset godina više od polovine ispitanika (58,3 odsto) je ulagalo napor da podigne nivo energetske efikasnosti svog domaćinstva. Najčešće izvođeni radovi su zamena prozora (68,7 odsto), spoljnih vrata (41,7 odsto) i termička izolaciju zidova (42,9 odsto) i fasade (40,9 odsto).
Preko 50 odsto ispitanika koji žive u kući navode nedostatak novca kao razlog zašto nisu primenili neke od mera energetske efikasnosti. Među ispitanicima koji žive u stanu u kući taj procenat iznosi 38,5 odsto, dok kod onih koji žive u stambenoj zgradi to iznosi samo 14,2 odsto. Problem nedostatka novca je izraženiji kod ispitanika koji žive u ruralnim područjima (55,3 odsto).
Zamena prozora (38,9 odsto), termička izolacija fasade (31,3 odsto) i termička izolacija zidova (28,2 odsto) trenutno su najvažnije potrebe ispitanika u cilju poboljšanja energetske efikasnosti stambenih jedinica u kojima žive.
Skoro petina ispitanika nije informisana da će država davati subvencije za unapređenje energetske efikasnosti stambenih jedinica. S druge strane, natpolovičan broj ispitanika ujedno je informisan i zainteresovan za takvu mogućnost. Najzad, nešto više od četvrtine ispitanika, premda su upoznati, nisu zainteresovani da dobiju subvenciju.
Izvor: Centar za unapređenje životne sredine
