Planeta se ubrzano menja, suočavajući se sa izazovima poput klimatskih promena i iscrpljivanja prirodnih resursa. Potrebna su nam rešenja koja balansiraju ekonomski rast i zaštitu životne sredine. U potrazi za boljim rešenjima, spoljašnji sloj kore hrasta plutnjaka izdvaja se kao primer svestranog materijala koji donosi višestruke koristi i prirodi i industriji, poznat kao pluta.
Za razliku od većine vrsta drveća, kod kojih je stablo potrebno poseći da bi se dobio željeni materijal, hrast plutnjak obezbeđuje plutu bez trajnog oštećenja. Prva „berba” moguća je tek kada drvo dostigne oko 25 godina starosti, a najkvalitetnija pluta dobija se posle treće berbe, kada je drvo staro više od 40 godina. Ovaj ciklus se ponavlja u proseku svakih devet godina, a tokom 200-godišnjeg životnog veka stabla moguće je obaviti oko 17 berbi. Sam proces skidanja kore obavljaju stručnjaci, koji je uklanjaju pažljivo i bez ugrožavanja vitalnog dela drveta. Kora se vremenom regeneriše, vraćajući se u približno prvobitno stanje ili čak postajući kvalitetnija.
Hrast plutnjak, osim što produžava sopstveni životni vek regeneracijom kore, igra značajnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena. Procene pokazuju da šume hrasta plutnjaka širom sveta mogu da zadrže do 14 miliona tona CO2 svake godine, smanjujući efekat staklene bašte. Portugal, zemlja sa najvećom površinom ovih šuma, koje pokrivaju čak trećinu ukupne površine hrasta plutnjaka u svetu, koristi ove prednosti kako ekonomski, tako i ekološki. Kako poseduje najveće površine hrasta plutnjaka, tako je Portugal zaslužan za više od polovine svetske proizvodnje plute. Više od 700 kompanija u Portugalu direktno zavisi od ove industrije, obezbeđujući na hiljade radnih mesta. Zbog toga je krajem 2011. godine hrast plutnjak proglašen nacionalnim drvetom Portugala, iako je pod zakonskom zaštitom još od 13. veka.
U FOKUSU:
- Umetnost cveta – najlepši front ekološke borbe
- Program koji menja živote
- Od čađi do mastila – Kako zagađenje postaje alat umetnosti
Struktura i svojstva plute
Mikroskopske vazdušne komore u strukturi plute daju joj izuzetnu lakoću i elastičnost. U jednom kubnom centimetru može se naći na milione sićušnih ćelija ispunjenih vazduhom ili gasovima sličnog sastava, što pluti pruža osobine poput toplotne i zvučne izolacije, otpornosti na vlagu i sposobnosti da uspori širenje vatre. Zahvaljujući tim karakteristikama, pluta predstavlja skoro idealan materijal za različite industrije – od građevine, preko dizajna enterijera, pa sve do tehnološki naprednih grana poput automobilske i aero-industrije. Pluta je čak jedan od važnih elemenata svemirskih letelica upravo zbog svojih izuzetnih toplotnoizolacionih svojstava, jer raketa prilikom lansiranja u svemir postiže ekstremno visoke temperature.
Ekološka gradnja poslednjih decenija sve češće ističe plutu kao materijal budućnosti. Zbog njenih izolacionih svojstava, ploče i pločice od plute koriste se za podove, zidne obloge, pa čak i u vlažnim prostorijama poput kuhinja ili kupatila. Iako mnogi smatraju da je pluta nežna i podložna oštećenjima, njena elastičnost i samoobnavljajuća struktura često sprečavaju trajna udubljenja. Ukoliko dođe do ozbiljnijeg oštećenja, moguće je zameniti samo oštećeni segment, što značajno produžava vek trajanja površine. Osim toga, površinski sloj plute gotovo da ne zadržava grinje i prašinu, zbog čega je veoma privlačna za osobe sklone alergijama i astmi.
Svima nam je pluta već decenijama poznata kao materijal za proizvodnju čepova za flaše, ali se njena primena znatno proširila. U industriji bele tehnike, pluta može poslužiti kao odlična toplotna i zvučna izolacija, dok u moreplovstvu, kvaliteti poput plovnosti i elastičnosti čine je pogodnom za bove, pontone i delove čamaca, gde materijal treba da bude lagan i postojan u dodiru sa vodom.
Priredila: Milica Vučković
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA
