Države članice Evropske unije imaju dobar potencijal za povećanje kapaciteta energije vetra, pokazujući ambiciozne želje za uspehom. Evropska unija želi da današnji kapacitet od 220 GW, poveća na 425 GW do 2030. godine i 1.300 GW do 2050. godine.
Kako navodi WindEurope, u ovom trenutku ima više od 500 GW ukupnog kapaciteta vetroelektrana koji čeka procenu za povezivanje na mrežu. Preciznije, reč je o Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Španiji, Poljskoj, Rumuniji, Irskoj, Hrvatskoj i Velikoj Britaniji. Italija i Velika Britanija imaju više od 100 GW projekata na čekanju.
Iako je Evropska unija u nedavno revidiranoj Direktivi o obnovljivoj energiji (Renewable Energy Directive), pokrenula važne reforme kako bi se ubrzao razvoj vetroelektrana, kroz poboljšane i pojednostavljene procedure za izdavanje dozvola, postoji još važnih tačaka koje moraju da budu promenjene.
Jedna od njih, možda i najvažnija, jeste upravo mreža, odnosno neefikasne procedure dobijanja dozvola za mrežu. Pored toga, tu je i sama zagušenje mreže, zbog koje i povezane vetroelektrane ne mogu da izvoze veliki deo proizvedene energije.
Problem sa zasićenjem mreže ogleda se i u nedostatku transparentnosti u Evropi u vezi sa informacijama o godišnjim količinama obnovljive energije i zagušenjima, dovodi do loše efikasnosti u upravljanju i optimizaciji mreže.
Pročitajte još:
- ZAŠTO JE NEGATIVNO NADMETANJE U AUKCIJAMA LOŠE ZA RAZVOJ ENERGIJE VETRA NA MORU
- SEVERNA MAKEDONIJA DOBIJA JEDNU OD NAJVEĆIH VETROELEKTRANA NA ZAPADNOM BALKANU
- REZULTATI FRANCUSKIH AUKCIJA ZA PLUTAJUĆE VETROELEKTRANE I ŠTA TO ZNAČI ZA EVROPU
Kako bi se bolje razumele različite prakse dobijanja dozvola za mrežu i ograničenja proizvodnje, WindEurope je pokrenuo istraživanje 2023. godine sa ciljem prikupljanja informacija od zainteresovanih strana na nacionalnom nivou.
Jedan od interesantnih zaključaka jeste da je potrebno da se odustane od takozvanog principa ko prvi dođe, prvi bude uslužen. Umesto njega potrebno je uvesti kriterijume za filtriranje. Uz postojeći princip koji se primenjuje u velikom broju država, dolazi do nagomilavanja projekata, a među njima su brojni oni koji nisu dovoljno dobri. S obzirom na to da svaki od pristiglih mora redom da bude procenjen, oni koji su dobri moraju dugo vremena da čekaju dok ne stignu na red. Kako se navodi, danas može da prođe i do devet godina dok se dobija dozvola za priključenje na mrežu.
Ukoliko bi se primenio kriterijum za filtriranje, postavili bi se stroži kriterijumi koji su potrebni kako bi se uopšte pristupilo listi čekanja na procenu. Države koje su primenile ovaj efikasniji princip jesu Francuska, Norveška, Španija i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Pored toga, Španija, Irska i Grčka eksperimentišu sa kriterijumom prioriteta. To znači da nakon što se odbace oni projekti koji nisu dovoljno razvijeni, prioritet se daje projektima koji imaju napredne mogućnosti podrške mreži ili kombinuju različite tehnike i metode za proizvodnju električne energije. Sve ovo ima za cilj doprinos efikasnijem korišćenju mreže.
Energetski portal
