KfW je nemačka finansijska institucija koja podržava domaći biznis, ali i ekonomiju u zemljama u razvoju i tranziciji. Osim svog sedišta u Frankfurtu, ova razvojna banka ima regionalne kancelarije u gotovo 70 zemalja u Africi, Aziji, Latinskoj Americi i Jugoistočnoj Evropi. Razvojna banka KfW deluje u ime nemačkog Federalnog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj i odgovorna je za sve aktivnosti koje se odvijaju u sklopu takozvane „finansijske saradnje” kad je reč o razvoju. O njihovom ulaganju, čije razmere dosežu gotovo dve milijarde evra, o aktuelnom Programu za promociju preduzetništva i samozapošljavanja, o rezultatima aktivnosti na poboljšanju energetske efikasnosti, kao i o drugim temama, razgovarali smo sa Arneom Gosom, direktorom kancelarije KfW-a u Srbiji.
EP: Kako je definisan opseg delovanja KfW banke i ko može dobiti podršku u ovom regionu?
Arne Gos: Naš glavni fokus u Srbiji je priprema za buduće pridruživanje Evropskoj uniji i pomoć Srbiji u ispunjenju ciljeva pravne tekovine EU, posebno u sektorima energetike, vodosnabdevanja, zbrinjavanja i upravljanja otpadom i zaštite životne sredine. Osim toga, takođe promovišemo održivi ekonomski razvoj time što smo obezbedili kreditne linije za mikro, mala i srednja preduzeća i opštine. Od lokalnih potreba i opšte važećih uslova zavisi koga će KfW podržati. U našem fokusu su uvek investicije i programi reformi koji stvaraju bolje uslove života za stanovništvo i nude održiva rešenja koja nemaju nepovoljan efekat na klimu.
Kada govorimo o Srbiji, naše aktivnosti usmerene su na javni i privatni sektor. Na primer, u javnom sektoru naše polje delovanja čine energetika i zaštita životne sredine, što uključuje projekte za unapređenje energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije, vodosnabdevanja, kanalizacije, upravljanja otpadom i biodiverziteta. U privatnom sektoru trudimo se da dopremo do malih i srednjih preduzeća (MSP) i preduzeća sa pozitivnim društvenim i ekološkim uticajem od kojih srpsko društvo u celini može imati koristi.
EP: Kada je u novembru 2000. godine započet program hitne podrške KfW-a, čiji je cilj bio uvoz električne energije i nabavka rezervnih delova, budžet je iznosio 70 miliona evra. Celokupna suma je potrošena za obezbeđivanje stabilnog napajanja električnom energijom. Od tada je prošlo 20 godina. Da li vam je poznato kakva je bila tadašnja situacija u energetskom sektoru, naročito nakon događaja iz 1999. godine?
Arne Gos: Kritična situacija u posleratnoj Srbiji podstakla je Nemačku da se uključi u obnavljanje energetskog sektora, tako da se vrlo dobro sećamo te situacije. Srbija se u oblasti energetike suočavala sa velikim problemima u snabdevanju električnom energijom posle 1999. godine, a sektor proizvodnje uglja koji je krajem osamdesetih godina prošlog veka važio za jedan od najmodernijih u regionu doživeo je sunovrat u drugoj polovini devedesetih. Kroz programe kao što su KfW-ove hitne mere za energetiku i Otvoreni kredit za energetiku napravljen je pomak u stabilizaciji političke i socijalne klime kao i u snabdevanju električnom energijom u Srbiji, a najveću korist od ovog poslednjeg imali su građani, premda ne treba zaboraviti ni industrijski i trgovinski sektor. Cilj oba programa bio je da se podrži nova reformska vlada. Prilikom procene programa tokom 2000. i 2001. godine, Srbija je prolazila kroz mukotrpan proces političkih promena. Česti i višečasovni prekidi u snabdevanju električnom energijom značajno su uticali na uslove života. Oba programa su doprinela otklanjanju ovog suštinskog problema. Prema proceni datoj u programu, srpska vlada je imala jasan i opravdan interes za stabilizaciju elektroenergetskog sektora.
Osim naših napora, Pakt za stabilnost Balkana, uz program pomoći uspostavljen na Konferenciji ministara spoljnih poslova koju je EU sazvala na inicijativu nemačke vlade, stupio je na snagu u junu 1999. godine. Danas u Srbiji i dalje postoji svest o velikom ekonomskom značaju energetskog sektora i uporno se radi na njegovom uspešnom razvoju kako bi se ispunili uslovi za priključenje EU. Premda je svrha ovih kao i drugih ranijih projekata bila da se osigura stabilno snabdevanje električnom energijom, skorašnji projekti usmereni su unapređenje energetskog sektora kad je reč o zaštiti životne sredine i uticaju na klimatske promene što se postiže promocijom energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.
U fokusu:
EP: Investicije KfW-a u Srbiji dosegle su 1,9 milijardi evra. Koji su sektori odabrani za ulaganje i zašto je važno pomoći i malim preduzećima da ostvare napredak ? Koje kompanije imaju prioritet u finansiranju?
Arne Gos: Od ukupnog iznosa koji je Razvojna banka KfW uložila u Srbiju od 2000. godine, oko 1,3 milijarde evra usmereno je u projekte u javnom sektoru i 600 miliona evra u privatni sektor. Kao što sam već napomenuo, naš rad u javnom sektoru usmeren je na oblast energetike i energetske efikasnosti sa fokusom na obnovljivu energiju iz vetroelektrana i hidroelektrana, kao i na održivu infrastrukturu, naročito kad je reč o vodosnabdevanju i kanalizaciji, otpadnim vodama, čvrstom otpadu i biodiverzitetu. U privatnom sektoru, trudimo se obezbedimo kredite za MSP i opštine. Nama su MSP od velikog značaja jer predstavljaju okosnicu srpske privrede. Od ukupnog broja zaposlenih u MSP u Srbiji radi više od 66 odsto, a MSP čine čak 99 odsto svih privrednih subjekata u Srbiji. Razvojna banka KfW radi na uvođenju novih proizvoda na finansijsko tržište kao i na omogućavanju malim i srednjim preduzećima da lakše dođu to tih proizvoda. Upravo iz toga razloga MSP imaju prioritet u finansiranju.
Kao što možda znate, u 2000. godini mala i srednja preduzeća su imala ograničen pristup kreditima. Fizička lica sa niskim ili srednjim primanjima gotovo da nisu imala pristup uslugama finansijskog sektora. Da bi se ovaj problem rešio, Razvojna banka KfW, ProCredit Holding, Nemačka komercijalna banka, Evropska banka za obnovu i razvoj i Holandska razvojna banka FMO zajednički su osnovale ProCredit banku u Srbiji. Takođe, u saradnji sa najznačajnijim donatorima u Jugoistočnoj Evropi, KfW je 2005. godine osnovao Evropski fond za jugoistočnu Evropu. Ovaj fond je sa uspehom dao podsticaj privatnim ulaganjima sa ciljem povećanja obima kreditiranja za MSP u Jugoistočnoj Evropi. Krajem 2017. godine kreditni portfolio Evropskog fonda za Jugoistočnu Evropu iznosio je 131,4 miliona evra od čega je korist imalo više od 100.000 malih preduzeća. Način finansiranja MSP kroz KfW u Srbiji postoji od 2007.
Naš najnoviji program pripremljen je u saradnji sa Vladom Republike Srbije koju predstavljaju Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, Ministarstvo privrede i Privredna komora Srbije i odvija se pod nazivom Program promocije preduzetništva i samozapošljavanja. Svrha programa je da kontinuirano doprinese razvoju održive preduzetničke kulture u Srbiji, da poveća konkurentnost Republike Srbije i da izgradi ekonomiju čiji je temelj preduzetnički duh. Realizacijom ovog programa, Republika Srbija nastoji da podstakne građane, a naročito mlade ljude, da razmišljaju kao preduzetnici, kao i da većinu njih podstakne da osnuju svoja preduzeća. Akcenat je na jačanju lokalnih i regionalnih inicijativa koje bi trebale da donesu direktne rezultate i da doprinesu većem ekonomskom rastu, otvaranju novih radnih mesta i zadržavanju mladih u Republici Srbiji.
EP: Odnedavno se u središtu delovanja KfW-a nalazi i promocija energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, što bi trebalo da nam obezbedi ekološki prihvatljiv energetski sektor. U kojoj meri ste ostvarili plan obnove hidroelektrana u Srbiji?
Arne Gos: Kako bismo unapredili energetski sektor tako da nema štetan uticaj na životnu sredinu, zalažemo se za primenu mera energetske efikasnosti, i na tom planu usko sarađujemo sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Kancelarijom za javna ulaganja. Kad je reč o obnovljivim izvorima, rekonstrukciju ekološki prihvatljivih hidroelektrana posmatramo kao jedan od ključnih elemenata održive proizvodnje energije. Sanacija hidroelektrana Bajina Bašta i Zvornik, koja je finansirana povoljnim kreditima u iznosu od 100 miliona evra, spada u prve projekate u ovoj oblasti.
Hidroelektrane Bajina Bašta i Zvornik izgrađene su 1965. godine, odnosno 1955. godine, i nadmašile su svoj ekonomski i tehnički vek. Bez temeljne obnove i modernizacije, elektro-mehaničke jedinice ovih hidroelektrana pretrpele bi ozbiljne kvarove. Projekat podrazumeva obnovu turbina i modernizaciju elektro-mehaničke opreme u obe hidroelektrane. Bajina Bašta je povećala svoj kapacitet za 15 odsto, a Zvornik za 25. Ukupno je sanirano 460 MW instalisane snage i dodatno pušteno u pogon 77 MW snage. Na ovaj način smo povećali efikasnost proizvodnje iz obnovljivih izvora. Takođe, turbine su remontovane u obe elektrane i njihov radni vek je produžen za 30 do 40 godina. Nastavkom rada ovih elektrana smanjuje se emisija CO₂ od oko 1,9 miliona tona godišnje u poređenju sa proizvodnjom električne energije u termoelektrani.
EP: U saradnji sa EBRD-om, finansirali ste uvođenje sistema upravljanja kvalitetom uglja u Kolubari, najvećem rudarskom području Srbije. Trenutno smo usred krize usled zagađenja vazduha. Po svemu sudeći, a i zvanični izveštaj monitoringa to potvrđuje, to zagađenje većim delom (posebno kada je reč o česticama PM10 i PM2,5) dolazi iz termoelektrana. Koliko će taj novi sistem smanjiti emisiju CO₂?
Arne Gos: KfW je u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj učestvovao u finansiranju uvođenja sistema upravljanja kvalitetom uglja u Kolubari. Postoji velika potreba za ekološkim sistemom upravljanja kvalitetom uglja koji značajno smanjuje emisiju CO₂. Uvođenjem sistema upravljanja kvalitetom uglja na površinskom kopu u zapadnom delu rudarskog bazena Kolubara, termoelektrane na ugalj trebalo bi da dobiju ujednačen kvalitet uglja za proizvodnju energije. Ukupna vrednost projekta iznosi 182 miliona evra, od čega 74 miliona evra ulaže KfW, Evropska banka za obnovu i razvoj učestvuje sa 80 miliona evra, a udeo EPS je 28 miliona evra.
Projekat omogućava efikasniju i čistiju proizvodnju energije i smanjuje emisiju CO₂ za okvirno 700.000 tona godišnje, emisiju SO₂ (sumpornih dioksida) za oko 3.800 tona godišnje, a emisiju NOx (azotnih oksida) za oko 800 tonagodišnje. Ujedno će efikasnije upravljanje kvalitetom uglja uštedeti 25 miliona evra godišnje, tako da će se značajno smanjiti ne samo količina gasova sa efektom staklene bašte i zagađivača, već i troškovi.
Intervju vodila: Tamara Zjačić
Ceo tekst pročitajte u novom broju Magazina Energetskog portala Zeleni izumi, decembar 2019. – februar 2020.
